Sećanje na Vuka Bojovića

Bojovic

Gospodin Vuk Bojović bio je po profesiji magistar vajarstva. Kao samostalni umetnik izvajao je, između ostalog, tridesetak spomenika-poprsja istaknutih javnih ličnosti, koji su bili postavljeni širom bivše, velike Jugoslavije.
U periodu 1982–1986. bio je direktor Više trgovačke škole u Beogradu. Od 1986. godine je direktor Beogradskog zoološkog vrta.
Autor je velikog broja novinskih članaka o životinjama i njihovim navikama.
Objavio je knjige: Priče iz zoo-vrta (1995), Priče iz zoo-vrta 1 (2005), Priče iz zoo-vrta 2 (2007) i Beogradski zoološki vrt (2010). Koautor je knjige Kroz Beogradski zoološki vrt (2005. i 2011. drugo dopunjeno izdanje).
Iz istraživačkih pobuda putovao je u različite delove sveta – centralnu Aziju, daleki sever, daleki istok (Kazahstan, Kirgizija, Čukotka, Kamčatka, Sibir, Habarovsk, Komsomolsk na Amuru, Mandžurija…) i centralne i južne delove Afrike.
Učestvovao je u brojnim radio i televizijskim emisijama i dao obilje izjava za domaće i inostrane medije. Bio je voditelj noćnog programa Radija „S“ (1995–1996). Bio je autor i voditelj emisija Art televizije: Art zoologija (1996–1999, 164 emisije) i Art boemija (od 1999. godine, više od 700 emisija).
Bio je dugogodišnji predsednik Ekološke stranke Zeleni.
Od 1992. do 1999. godine je bio potpredsednik Džudo saveza Jugoslavije, a i dugogodišnji predsednik Univerzitetskog džudo kluba „Student“ i osnivač Veteranske džudo asocijacije Srbije.
Pod njegovim rukovodstvom Zoološki vrt grada Beograda dobio je veliki broj priznanja, od kojih je najznačajnije Grand Superbrend Srbije (2007).

Bio je postavljen za direktora Beogradskog zoološkog vrta 1. 5. 1986. godine. Zatekao je ovu ustanovu u prilično lošem stanju. Životinjski fond je bio više nego oskudan, svega šezdesetak životinja, računajući tu i ptice. Objekti i kavezi su bili dotrajali, oronuli i neuslovni. Zapuštene staze i zelene površine zarasle u korov zlokobno su slutile kraj.
Okruživši se nevelikom grupom istomišljenika, novi direktor se dao u potragu za saradnicima, ali i donatorima, bez kojih bi ionako težak poduhvat unapred bio osuđen na propast. Ambiciozan, kreativan, pun ideja, odmah je krenuo sa realizacijom svojih zamisli.
To je probudilo i pažnju medija, pa samim tim i javnosti. Prvo što je morao da uradi je bilo „zavrtanje slavine“. Novcem od prodatih ulaznica se počelo racionalno raspolagati. Pošto u Vrtu nije postojao nijedan pravilnik, moralo se poraditi i na tome. Utvrđena je sistematizacija radnih mesta, donesen je pravilnik o ličnim dohocima, a zatim i o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti. Na osnovu tih pravilnika direktor Bojović je uspeo da se oslobodi neradnika i primi nove, mlade ljude, da podeli zaduženja i malo-pomalo pokrene stanje u Vrtu sa mrtve tačke. Od izgradnje, najpre je osposobljen razrušeni bazen za plovuše. Napravljeno je nekoliko novih kaveza i skladište za seno. Adaptirana je i hladnjača. Zatim je restaurisano oko 150
metara Tvrđave i renoviran je prostor za smeštaj medveda. U Vrtu je svaki objekat prosto vapio za obnovom, ali zgrada za majmune i ulazna kapija najviše su bole oči. Dilemu je definitivno razrešio čuveni šimpanza Sami, koji je svojim spektakularnim bekstvom učino mnogo za promovisanje Vrta i direktoru olakšao da isposluje nešto novca za početak gradnje nove kuće za majmune. Zatim su usledili radovi na izgradnji kuća za slonove, za žirafe… Razvedena je struja po celom Vrtu, postavljena je rasveta, staze su asfaltirane. Uveden je toplovod, napravljen novi vodovod i deo nove kanalizacije. Uporedo sa građevinskim radovima činilo se sve da se sačuva biljni svet i poboljša zelenilo u Vrtu.
Kada je počeo rat i kada su uvedene sankcije u zemlji je zavladala hiperinflacija. Novac je bio potpuno obezvređen. Bile su to i za Vrt izuzetno teške godine. Cena ulaznice izražavala se u bilionima. Tada je direktor doneo odluku da se ulaz može platiti i ciglama, benzinom, hranom za životinje…
Uprkos kriznim godinama i velikim problemima, Vrt je uspeo da opstane. Upornost i naporan rad su davali rezultate. Beogradski zoološki vrt je postao jedan od najlepše uređenih delova Beograda, prava oaza lepote u sred velegrada.

Vukosav Vuk Bojović, dugogodišnji direktor beogradskog Zoološkog vrta, preminuo je 17. 09. 2014. u 74. godini. Na čelu beogradskog zoološkog vrta bio je 28 godina.

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_1

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_2

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_3

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_4

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_5

beo_zoo_vrt_vuk_bojovic_7

Zoološki vrt grada Beograda - Beo Zoo Vrt by Zoološki Vrt grada Beograda