Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, господин Влада Илић (I). Свечано је отворен на Петровдан – 12. Јула.
Први становници врта су били: лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.
Убрзо по отварању Београдски зоолошки врт је постао једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Краљица Марија је са краљевићима Томиславом и Андрејом време намењено разоноди често проводила управо у Врту, а млади краљ Петар Други се приликом посета редовно интересовао за даље планове и изградњу.
Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара, да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана „Калемегданска тераса“ и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара, и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован: најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника, 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара, колико и данас заузима.
По казивању Дане Савковић-Глигорић, чији је отац, Миодраг Савковић, био директор Врта у то време, приликом бомбардовања 1941. станари околних зграда наивно су поверовали да Врт неће бити мета бомбардера, па су листом похрлили да у њему нађу уточиште. Али, бомбе су неконтролисано падале, па је у Врту, нарочито у пећини у којој су данас склоништа за зебре и антилопе, изгинуло много људи. Својим очима је видела и како многе животиње, погођене бомбама, лете у ваздух. Посебно јој се у памћење урезала слика слона разнетог на комаде. Многе животиње су тада побегле из разрушених кавеза, а оне које су представљале опасност по околину, морале су бити поубијане да би се спречила већа трагедија. Међу ретким које су преостале налазили су се нилски коњ Буца и алигатор Муја.
Од оснивања Зоолошког врта па, највероватније, до почетка Другог светског рата, на месту директора врта се налазио инжењер Александар Крстић (1). Ту функцију је затим преузео и до 1944. године обављао Миодраг Савковић (2). Први послератни директор је био Анте Тадић (3). После њега на тој функцији нашли су се редом, Милорад Лазаревић (4), Милорад Меденица (5) и Радивоје Тричковић (6), а од 1. маја 1986. године, па до своје смрти (септембар 2014.) директор врта је био Вук Бојовић (7).
Сада се на функцији директора предузећа Зоолошки врт града Београда налази Србољуб Алексић.