Vodič
Vodič kroz Zoo Vrt
  • svi
  • 1 - 20
  • 21 - 40
  • 41 - 60
  • 61 - 80
  • 81 - 100
  • 101 - 120
  • 121 - 140
  • 141 - 160
  • 161 - 180
  • 181 - 200
Trčeći, čak i ako nailaze na prepreke, u stanju su da dostignu brzinu od četrdeset pet kilometara na sat.
Trčeći, čak i ako nailaze na prepreke, u stanju su da dostignu brzinu od četrdeset pet kilometara na sat. Dok se provlače kroz gusto rastinje, koštani izraštaj na glavi i čvrsto perje na rubovima krila štite ih od povreda. Stanarice žive pojedinačno. Najaktivniji su u rano jutro i u predvečerje. Kad se nađu u opasnosti beže, ili se brane udarcima nogu koje su naoružane dugačkim kandžama nalik na bodeže. Sezona razmnožavanja traje od početka jula do kraja septembra. Ženka se pari sa više mužjaka i svakom od njih prepušta po jedno leglo sa najviše osam jaja. Mužjak leži na jajima oko mesec i po, a zatim se brine o mladima sve dok ne navrše devet meseci.
Trčeći, čak i ako nailaze na prepreke, u stanju su da dostignu brzinu od četrdeset pet kilometara na sat.
Trčeći, čak i ako nailaze na prepreke, u stanju su da dostignu brzinu od četrdeset pet kilometara na sat. Dok se provlače kroz gusto rastinje, koštani izraštaj na glavi i čvrsto perje na rubovima krila štite ih od povreda. Stanarice žive pojedinačno. Najaktivniji su u rano jutro i u predvečerje. Kad se nađu u opasnosti beže, ili se brane udarcima nogu koje su naoružane dugačkim kandžama nalik na bodeže. Sezona razmnožavanja traje od početka jula do kraja septembra. Ženka se pari sa više mužjaka i svakom od njih prepušta po jedno leglo sa najviše osam jaja. Mužjak leži na jajima oko mesec i po, a zatim se brine o mladima sve dok ne navrše devet meseci.
Oba roditelja hrane mlade.
Afrički gavranovi žive u parovima ili malim grupama, a na lokacijama bogatim hranom mogu se naći i veća jata. Hrane se insektima i drugim malim beskičmenjacima, malim reptilima, sitnim sisarima, mladuncima ptica i jajima, žitaricama, kikirikijem, strvinama, voćem, ali i ostatacima ljudske hrane. Gnezdo obično grade na visokim, izolovanim stablima. Ženka polaže 3-6 jaja. Inkubacija traje 18-19 dana. Oba roditelja hrane mlade, a smatraju se osposobljenim sa oko 45 dana starosti.
Mladi napuštaju gnezdo sa oko 12 dana starosti.
Gnezde se u rašljastom drveću. Gnezda su napravljena u obliku relativno slabe platforme. Mužjaci prikupljaju grančice, a uredjuju ih ženke. Gnezde se tokom čitave godine, ali najčešće leti. Leglo se sastoji od jednog do dva jaja, inkubacija traje 13-14 dana. Mladi napuštaju gnezdo sa oko 12 dana starosti.
Razmnožavaju se tokom cele godine.
Iako se najčešće vidjaju pojedinačno, mogu se videti i u parovima. Često se vidjaju u blizini ljudskih naselja. Razmnožavaju se tokom cele godine, ali najčešće u letnjim mesecima. Gnezde se u grmlju i drveću. Ženka polaže dva jaja na kojima oba roditelja naizmenično leže. Inkubacija traje 21 dan.
Poznati su pod nazivom "ljubavne ptice".
Agapornis je rod papagaja, koji se još naziva i „ljubavne ptice“ (grčki: αγάπη agape znači „ljubav“; όρνις ornis znači „ptica“). Naseljavaju afrički kontinent, sa tim da jedna vrsta živi isključivo na Madagaskaru. Omiljeni su kao kućni ljubimci.
Delimične selice. Van sezone gnežđenja žive u jatima koja čini do 40 članova.
Delimične selice. Van sezone gnežđenja žive u jatima koja čini do 40 članova. Gnezde se u kolonijama, od decembra do marta. Ženka polaže 2-4 jaja, na kojima leži 24-26 dana. Oba roditelja se brinu o mladima, koji se osamostale posle dva meseca.
Delimične selice. Van sezone gnežđenja žive u jatima koja čini do 40 članova.
Delimične selice. Van sezone gnežđenja žive u jatima koja čini do 40 članova. Gnezde se u kolonijama, od decembra do marta. Ženka polaže 2-4 jaja, na kojima leži 24-26 dana. Oba roditelja se brinu o mladima, koji se osamostale posle dva meseca.
Delimične selice. Dobri su lovci, u stanju su da ulove i životinju mnogo krupniju od sebe.
Delimične selice. Dobri su lovci, u stanju su da ulove i životinju mnogo krupniju od sebe. Gnezde se u periodu april-maj. Ženka polaže do pet jaja i na njima leži oko mesec dana. Oba roditelja se brinu o mladima, koji se osamostale polovinom drugog meseca života. Prilikom obrušavanja na plen, stepski soko dostiže brzinu veću od 300 kilometara na sat.
Delimične selice. Dobri su lovci, u stanju su da ulove i životinju mnogo krupniju od sebe.
Delimične selice. Dobri su lovci, u stanju su da ulove i životinju mnogo krupniju od sebe. Gnezde se u periodu april-maj. Ženka polaže do pet jaja i na njima leži oko mesec dana. Oba roditelja se brinu o mladima, koji se osamostale polovinom drugog meseca života. Prilikom obrušavanja na plen, stepski soko dostiže brzinu veću od 300 kilometara na sat.
Vode usamljenički život.
Vode usamljenički život. Love i hrane se sami. Medjutim, nije neobično videti da male grupe lete zajedno kada se sele. Hrane se sitnim sisarima (prvenstveno glodarima), pticama, insektima, glistama, zmijama i strvinama. Gnezde se u raznolikim staništima, najčešće u šumama. Ženka polaze 2-4 jaja. Period inkubacije je 30 dana. Mladi počinju da napuštaju gnezdo sa oko 45 dana starosti, nakon čega roditelji nastavljaju da ih hrane jos neko vreme.
Crne lunje se oportunistički lovci.
Crna lunja je ptica srednje veličine iz familije Accipitridae. Za razliku od drugih grupa, crne lunje su oportunistički lovci i imaju veću sklonost ka sakupljanju otpadaka. One provedu puno vremena leteći u potrazi za hranom. Njih je lako prepoznati po obliku krila i repa.
Stanarice; žive u grupama; gnezde se od maja do juna, ponekad u kolonijama sa više od deset gnezda.
Način života: stanarice; žive u grupama; gnezde se od maja do juna, ponekad u kolonijama sa više od deset gnezda; Ishrana: insekti, sitni sisari i ptice. Dužina: do 30 centimetra. Raspon krila: do 65 centimetra. Težina: do 150 grama. Razmnožavanje: ženka polaže 2-5 jaja o kojima brinu, podjednako, i ona i mužjak; ptići postaju samostalni kad navrše 28 dana. Životni vek: oko 15 godina. Parenjima prethode ritualni letovi, tokom kojih mužjaci kruže uz kliktanje.
Stanarice; žive u grupama; gnezde se od maja do juna, ponekad u kolonijama sa više od deset gnezda.
Način života: stanarice; žive u grupama; gnezde se od maja do juna, ponekad u kolonijama sa više od deset gnezda; Ishrana: insekti, sitni sisari i ptice. Dužina: do 30 centimetra. Raspon krila: do 65 centimetra. Težina: do 150 grama. Razmnožavanje: ženka polaže 2-5 jaja o kojima brinu, podjednako, i ona i mužjak; ptići postaju samostalni kad navrše 28 dana. Životni vek: oko 15 godina. Parenjima prethode ritualni letovi, tokom kojih mužjaci kruže uz kliktanje.
Rimski golub je francuska rasa goluba.
Rimski golub je francuska rasa goluba. Skladnih je proporcija i lepe linije koja čini da odišu snagom. Kljun je veliki, lučni, srednje dužine, nadovezuje se na jaku i širok glavu, ukrašenu bisernom okom sa jarko crvenim rubom. Ovakvo oko je odlika rase i njegovo genetsko obeležje. Bez takvog oka ne može se smatrati Rimskim, niti je moguće njegovo rangiranje na izložbi: mora imatu crnu zenicu i biserno beli iris. Kratki vrat i jake grudi nastavljaju se na veoma široku i duboku grudnu kost čija dužina varira od 10 do 12 cm. Leđa su široka i ravna. Krila drži skupljena i uz telo. Lep Rimski golub treba da odaje utisak da je uvek spreman da leti. Rep od 8 do 10 cm širine treba da drži ni podignut niti preusmeren. Raspon krila može biti veći od 1 metar. Minimalna težina je 1000 g, a dozvoljeno je i malo manje za jednobojne. Neki primerci mogu dostići 1500 g pa čak i više. Noge su jake, kratke i vertikalne.
Osnovna hrana ćukova su krupni insekti.
Ćuk je tipična noćna ptica, najaktivnija od sumraka do ponoći. Preko dana se odmara na drveću, u rupama zidova, stena ili drveća ili na starim zgradama. Osnovna hrana ćukova su krupni insekti, kao što su skakavci, zrikavci, bube, moljci, ređe paukovi, gliste, mali sisari, ptice, gmizavci i vodozemci. Love sa osmatračnica, često oko sijalica ili ulične rasvete, gde hvataju insekte. Gvalice ćuka su jako male, pune ostataka od insekata. Među sovama koje se gnezde u Srbiji, ćuk je jedina prava selica. Nakon gnežđenja, preleću Sredozemlje i zimu provode na savanama zapadne i istočne Afrike. Ćukovi dolaze u Srbiju tokom marta i aprila, a odlaze u avgustu i septembru.
Gnezde se u stenama.
Način života: gnezde se u stenama; poslednjih decenija primećeno je njihovo povećano prisustvo u urbanim prostorima gde gnezda svijaju u napuštenim zgradama. Ishrana: otpaci koje pronalaze u vodi; ove ptice su svaštojedi. Dužina: do 70 centimetara; raspon krila do 140 centimetara. Težina: do 1 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 2 – 4 jaja; inkubacija traje 28 - 30 dana; mladi postaju sposobni za letenje već posle 40 dana. Životni vek: do 15 godina. Tokom perioda zavisnosti od roditelja, mladi galebovi daju na znanje da su gladni tako što kljucaju kljunove roditelja. Zbog svoje brojnosti i veličine, galebovi postaju sve veća smetnja vazdušnom saobraćaju.
Ova ptica je u stvari mala čaplja, zbijenog tela i kratkih nogu.
Način života: gnezda prave na drveću i u žbunju ; zimu provodi u Africi, južno od Sahare; lovi uglavnom u sumrak i pred svitanje. Ishrana: riba, vodozemci, jaja i mladunci drugih ptica, insekti. Dužina: do 70 centimetara. Težina: do 0,8 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 3 - 5 jaja; inkubacija traje do 25 dana. Životni vek: do 20 godina. Ova ptica je u stvari mala čaplja, zbijenog tela i kratkih nogu.
Najveća vrsta sokola na svetu.
Najveća vrsta sokola na svetu. Njihovo perje varira u zavisnosti od lokacije pa se ptice mogu naći u svim nijansama od bele do tamno braon boje. Iako su neki parovi uočeni da se gnezde na drveću većina se gnezdi u arktičkim tundrama ili na visokim liticama. Love u mešovitim staništima. Hrane se pticama i sisarima, na koje se obrušavaju sa velike visine. Ne grade gnezda, nego zauzimaju stara gnezda gavrana. Ženka polaže 2-7 jaja, i uglavnom ona leži na njima. Inkubacija traje 35 dana.
Mogu da plivaju ali radije se kreću po zemlji.
Južni kreštavac je najjužniji član jedne od najprepoznatljivijih porodica neotropskih ptica po imenu vrištavci (Anhimidae). Lako su prepoznatljivi po svojoj veličini, nesrazmerno maloj glavi i pretežno sivim perjem. Hrane se vodenim biljem, semenjem, lišćem, stabjikama i nekim vrstama useva. Pasu na sličan način kao patke i guske. Mogu da plivaju ali radije se kreću po zemlji. Kada se nadju u opasnosti, lete do vrhova drveća i veoma jako se oglasavaju. Dnevne su ptice. Gnezde se u parovima. Gnezda prave u plitkojj vodi. U velikim jatima su u periodu van sezone gneždjenja.
Neki ornitolozi ovu vranu smatraju zapravo jednom vrstom malog gavrana.
Način života: živi u parovima ili manjim grupama. Ishrana: insekti, gmizavci, beskičmenjaci, sitni sisari, jaja drugih ptica, voće. Visina: do 52 cm. Raspon krila: do 40 cm. Težina: do 500 gr. Razmnožavanje: ženka polaže 2-6 jaja; inkubacija traje do 19 dana; ptići napuštaju gnezdo kada navrše četrdesetak dana. Gnezda prave na visokim, usamljenim stablima. Životni vek: do 20 godina. Ova vrsta se prvi put u literatura spominje 1776 godine. Neki ornitolozi ovu vranu smatraju zapravo jednom vrstom malog gavrana – primećeno je da se razmnožava i uparivanjem sa Somalijskim patuqastim gavranom (engl. “Dnjarf Raven”) pri čemu dolazi do ukrštanja vrsta (hibridizacije).
Gnezda pravi u žbunju i trščacima.
Gnezda pravi u žbunju i trščacima. Živi usamljenički, mada se povremeno formiraju jata koja broje do 30 primeraka. Hrani se sitnim glodarima, vodozemcima, gmizavcima (naročito zmijama), jajima i mladuncima drugih ptica. Ženka polaže 3 - 8 jaja; inkubacija traje do 38 dana. Težina: do 0,7 kg. Životni vek: do 20 godina. Dužina: do 60 centimetara. Raspon krila: do 120 centimetara.
Delimične selice. Žive u jatima. Mužjaci brane teritoriju u vreme parenja.
Delimične selice. Žive u jatima. Mužjaci brane teritoriju u vreme parenja. Gnezde se jedanput godišnje, od februara do septembra. Ženka polaže 3-5 jaja, na kojima oba roditelja, na smenu, leže mesec dana. Zajedno se staraju o mladima, koji se potpuno osamostale posle dva meseca. Zahvaljujući snažnom kljunu i hitrini, siva čaplja, pored riba i žaba, lako lovi i manje sisare, ptice i zmije.
Viliem Šekspir je jednom prilikom London opisao kao grad “lunja i vrana”.
Način života: gnezda pravi na drveću; evropske ptice zimuju u Africi; lovi uglavnom danju; delimični je lešinar. Ishrana: mali glodari, vodozemci, jaja i mladunci drugih ptica, insekti. Dužina: do 70 cm. Raspon krila: preko 1,9 m. Težina: do 1,2 kg. Razmnožavanje: ženka polaže do 3 jaja; inkubacija traje do 30 dana. Životni vek: preko 15 godina. Viliem Šekspir je jednom prilikom London opisao kao grad “lunja i vrana”. U njegovo vreme, lunja je smatrana štetočinom, pa je čak bila ucenjena – donosilac mrtve ptice dobijao bi od lokalnih vlasti novčanu nagradu. Danas, na žalost, čovek je prinuđen da se stara o očuvanju ove vrste.
Odrasle kukumavke su stanarice.
Kukumavka je mala sova koja ima veliku glavu, duge noge, žute oči i specifične bele „obrve”. Na glavi nema uškice. Leđa i glava su joj braon boje, a sa donje strane je bela. Odrasle kukumavke su stanarice koje ceo životni vek provode na teritoriji, dok mlade ptice mogu lutati i do 600 kilometara od mesta izleganja.
Ženke su generalno krupnije od mužjaka.
Mala ušara (Asio otus) je sova iz porodice pravih sova (Strigidae). Česta je u naseljenim i poljoprivrednim područjima. Male ušare su sove srednje veličine. Ženke su generalno krupnije od mužjaka, sa 260 do 435 g težine i 27 - 40 cm dužine u odnosu na mužjake koji su teški 220-305 g i dugački 35 - 37,5 cm. Imaju dugačka, zaobljena krila i dug rep. Raspon krila kod odraslih jedinki kreće se od 90 d0 100 cm. Naseljavaju staništa sa gustom vegetacijom do 2000 m nadmorske visine. Takođe se mogu naći u šikarama, na pašnjacima, čestarima, ritovima, ali i na farmama.
Ova sova je smeđeg ili sivog perja.
Šumska sova (Strix aluco) je vrsta ptica koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae). Pripada srednje velikim sovama, telo je dužine od 40 do 46 cm, a raspon krila od 90 do 105 cm. Ova sova je smeđeg ili sivog perja i lovi plen uglavnom noću. Ima krupne crne oči i nema ušne ćube. Šumska sova je stanarica i uglavnom naseljava stare lišćarske i mešovite šume, ali i ljudska naselja i parkove.
Najčešće ih drže kao kućne ljubimce.
Ishrana – namensko zrnevlje u zatočeništvu u divljini sitno zrnevlje i seme biljaka. Najčešće ih drže kao kućne ljubimce. Dobro reprodukuju zvukove ali retko nauče da oponašaju ljudski glas.
Ubrzo nakon porođaja, ženka se ponovo pari, ali embrion ostaje u stanju odloženog rađanja, sve dok prethodno mlado ne napusti torbu. Ovo važi za sve vrste valabija.
Način života: usamljenici, ali za hranom tragaju okupljeni u manje grupe; najaktivniji su noću; pri velikim vrućinama, telesnu temperaturu snižavaju ližući šape i podlaktice. Ishrana: trava, lišće. Visina: 70–100 centimetara. Težina: 10–24 kilograma. Razmnožavanje: polno sazrevaju polovinom druge godine života; pare se tokom cele godine; graviditet traje oko mesec dana; ženka rađa jedno mlado, koje boravi u torbi dok se potpuno ne razvije. Životni vek: do 12 godina. Ubrzo nakon porođaja, ženka se ponovo pari, ali embrion ostaje u stanju odloženog rađanja, sve dok prethodno mlado ne napusti torbu. Ovo važi za sve vrste valabija.
Imuni su na mnoge bolesti i odlično podnose niske temperature.
Mužjak ima srednju veličinu glave na kojo se nalazi hrapava koža, crvene boje, koja se za vreme njegove igre formira u obliku kreste. Na glavi se nalazi naravno ćuba koja je teget-crne boje. Vrat je mali ali jak, sa gornje strane, od lica ili potiljka počinje perje srebrnobele boje, sa precizno oivičenom crnom bojom. Sa donje strane vrate perje je teget-crne boje, i ova boja se pruža sa donje strane po celom stomaku. Ledja su široka ali se sužavaju ka repu, a uz telo su čvrsto pripijena krila, srednje veličine. Rep je dužine 60-75 cm, a kod ženke je 30 cm. Kod oba pola noge su crvene boje sa 4 prsta. Dužina mužjaka je 110 cm, a ženke 75 cm. Ova rasa se može čuvati zajedno sa domaćom živinom. Ova rasa je toliko pripitomljiva, da kod nekih odgajivača, čak šta više , jedu iz ruku, što je veoma neobično za fazane. Imuni su na mnoge bolesti i odlično podnose niske temperature. Za vreme parenja na mužjaka idu jedna do tri ženke. Ženke u prvoj godini snesu do 10 jaja, u drugoj godini do 20 komada. Ženke su odlične kvočke koje nakon 25 dana ležanja svoje mlade perfektno očuvaju. Mužjak je težak 1.7 kg, a ženka 1.3 kg.
Za razliku od ostalih fazana, tragopani radije prave gnezdo na drvetu nego na tlu.
Žive u parovima. Aktivni su tokom dana. Gnezde se od aprila do jula, dva puta godišnje. Ženka polaže 2-6 jaja. Inkubacija traje 25-28 dana. Oba roditelja učestvuju u gajenju mladih. Za razliku od ostalih fazana, tragopani radije prave gnezdo na drvetu nego na tlu.
Eliotov fazan spada u izrazito ugrožene vrste životinja ( CITES – appendix I). Sve veća potreba za drvetom kao ogrevom i građevinskim materijalom dovodi do uništenja šuma i samim time do smanjenja broja ovih ptica.
Način života: gnezda pravi na drveću i u žbunju; mužjak može da bude veoma agresivan kako prema drugim mužjacima svoje vrste tako i prema ženkama koje pari. Ishrana: pupoljci, semenje, sitno voće, insekti. Dužina: do 80 centimetara. Težina: do 1,2 kg. Razmnožavanje: jedan mužjak pari dve do tri ženke; ženka polaže 5 – 8 jaja; inkubacija traje oko 27 dana. Životni vek: oko 15 godina. Eliotov fazan spada u izrazito ugrožene vrste životinja ( CITES – appendix I). Sve veća potreba za drvetom kao ogrevom i građevinskim materijalom dovodi do uništenja šuma i samim time do smanjenja broja ovih ptica.
Živi u jatima, ređe u parovima ili zajednicama koje se sastoje od dve ženke i jednog mužjaka.
Način života: živi u jatima, ređe u parovima ili zajednicama koje se sastoje od dve ženke i jednog mužjaka. Ishrana: semenje, voće, isekti. Dužina: do 60 centimetara. Težina: do 1 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 2 - 6 jaja; inkubacija traje 25- 28 dana. Životni vek: oko 15 godina. Nalazi se na listi CITES l – izrazito je ugrožena životinjska vrsta.
Polni dimorfizam nije izražen - i mužjaci i zenke isto izgledaju.
Ishrana je pretežno vegetarijanska , hrane se pupoljcima, lišćem, bobicama, semenjem i korenjem mladih trava i raznih drugih vrsta biljaka. Gnezde se od aprila do juna. Prave plitka gnezda na tlu ispod drveca ili zbunja. U leglu ima obično osam jaja (6-12). Polni dimorfizam nije izražen - i mužjaci i zenke isto izgledaju.
Hrane se i manjim vrstama kopnenih kraba.
Hrane se raznim vrstama voća i bobica, semenjem, insektima, crvima i manjim vrstama kopnenih kraba. Jaja polažu od sredine aprila do kraja juna. Gnezdo je smesteno na zemlji, u šupljini podnožja stabala. Leglo broji izmedju 4 i 8 jaja, a inkubacija traje 25 dana. Mužjaci dobijaju perje odraslih u prvoj godini, ali se obično ne razmnožavaju sve dok ne napune tri godine.
Mužjaci fazana su najčešće jarkih boja, dok su ženke uglavnom neupadljivog kolorita.
Način života: iako su u stanju da nakratko polete, veći deo dana provode na tlu; spavaju u gnezdima koja svijaju na drveću. Ishrana: bobice i drugi sitni plodovi; semenje. Dužina: do 105 centimetara. Razmnožavanje: ženka polaže 8 – 12 jaja; inkubacija traje oko 22 – 25 dana. Životni vek: oko 15 godina. Mužjaci fazana su najčešće jarkih boja, dok su ženke uglavnom neupadljivog kolorita.
Beli ušati fazan се nalazi na listi ugroženih vrsta CITES I.
Način života: žive u velikim jatima. Ishrana: borove iglice, bobice, insekti. Dužina: do 96 centimetara. Težina: od 1,5 kg do 2,5 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 4 -7 jaja; inkubacija traje oko 25 dana. Životni vek: oko 15 godina. Beli ušati fazan се nalazi na listi ugroženih vrsta CITES I.
Mužjaci fazana su najčešće jarkih boja, dok su ženke uglavnom neupadljivog kolorita.
Stanarice. Borave na nadmorskim visinama od 2000 - 4500 metara. Zimi se spuštaju u niže predele, gde se okupljaju u grupice od po nekoliko članova, a leti se raštrkaju. Aktivni su ujutru i uveče. Gnezde se na tlu, od kraja aprila do početka jula. Ženka polaže 4-8 jaja, na kojima leži do 28 dana. Mužjaci fazana su najčešće jarkih boja, dok su ženke uglavnom neupadljivog kolorita. Životni vek: oko 15 godina.
Pokušano je sa naseljavanjem nepalskog fazana na teritoriji Havaja. Ispostavilo se da je ova ptica veoma invazivna – ne samo da se brzo razmnožava i proširuje svoju teritoriju već doprinosi rasejavanju mnogih biljnih vrsta.
Način života: gnezda pravi na drveću i u žbunju; živi uglavnom u parovima. Ishrana: pupoljci, semenje, sitno voće, insekti. Dužina: do 75 centimetara. Težina: do 1 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 6 - 9 jaja; inkubacija traje oko 22 dana. Životni vek: oko 15 godina. Pokušano je sa naseljavanjem nepalskog fazana na teritoriji Havaja. Ispostavilo se da je ova ptica veoma invazivna – ne samo da se brzo razmnožava i proširuje svoju teritoriju već doprinosi rasejavanju mnogih biljnih vrsta.
Iako su u stanju da nakratko polete, veći deo dana provode na tlu; spavaju u gnezdima koja svijaju na drveću.
Način života: iako su u stanju da nakratko polete, veći deo dana provode na tlu; spavaju u gnezdima koja svijaju na drveću. Ishrana: insekti, bobice i drugi sitni plodovi; semenje. Dužina: do 125 cm (mužjak je krupniji od ženke). Težina: do 1,5 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 6 – 12 jaja; inkubacija koja traje oko 24 – 27 dana. Životni vek: oko 15 godina.
Crveni kenguri su najveći torbari na svetu.
Način života: formiraju polunomadske grupe koje broje desetak članova; u vreme velikih suša, na pojilištu ih se može okupiti više od 1500; mužjaci se neprestano bore za prevlast. Ishrana: trava, lišće. Visina: 150–200 centimetara. Težina: 25–90 kilograma. Razmnožavanje: polno su zreli kad navrše dve godine; mužjak se pari sa više ženki; graviditet traje oko četrdeset dana; ženka rađa jedno mlado, koje boravi u torbi osam meseci, s tim što nakon 2–3 meseca sve više vremena provodi van nje. Životni vek: u divljini do 15 godina, u veštačkim uslovima do 20. Crveni kenguri su najveći torbari na svetu.
Kada se grupa nalazi na otvorenom prostoru, jedan član uvek drži stražu spreman da piskom upozori na opasnost.
Način života: aktivan je danju, dobro se penje po drveću; izrazito je društven – dominatan par oko sebe okuplja grupu od 10 do 50 članova; kada se grupa nalazi na otvorenom prostoru, jedan član uvek drži stražu spreman da piskom upozori na opasnost; kopa duboke rupe u zemlji i gradi veoma složene sisteme tunela. Ishrana: voće, bobice, zrnevlje, sitni glodari, insekti i larve. Dužina: do 40 centimetara (sa repom). Težina: do 1 kg. Razmnožavanje: ženka rađa 2 - 5 mladih, nakon 80 dana trudnoće. Životni vek: do 15 godina, u veštačkim uslovima.
Smatra se da su ljudi počeli da ih pripitomljavaju pre više od 3500 godina.
Način života: grupa se sastoji od jednog mužjaka i nekoliko ženki; smatra se da su ljudi počeli da ih pripitomljavaju pre više od 3500 godina. Ishrana: trava, lišće, grančice. Visina: 180–250 centimetara (grba). Težina: 450 - 690 kilograma. Razmnožavanje: pare se tokom februara; graviditet traje 13 meseci; ženka rađa jedno mlado, koje sisa oko 16 meseci. Životni vek: 40–50 godina.
Dugo je vladalo mišljenje da su izumrli.
Način života: usamljenici; najaktivniji su tokom noći; vešto se maskiraju u gustoj vegetaciji. Ishrana: trava, lišće. Visina: 45–53 centimetra. Težina: 3,5–6 kilograma. Razmnožavanje: polno sazrevaju u drugoj godini života; pare se od januara do avgusta; graviditet traje oko 30 dana; ženka rađa jedno mlado, koje boravi u torbi dok se potpuno ne razvije. Životni vek: do 12 godina. Dugo je vladalo mišljenje da su izumrli. Međutim, šezdesetih godina prošlog veka, na Novom Zelandu je otkrivena velika kolonija ovih životinja, koju su činili potomci primeraka donesenih krajem XIX veka iz Novog Južnog Velsa. Parma valabiji su potom ponovo razmnoženi i u Australiji.
Vode poreklo od crnoglavih masnotrtičnih persijskih ovaca, koje su naseljene u Južnoafričkoj Republici 1971. godine.
Način života: snažna telesna građa omogućava im da prelaze velika rastojanja u potrazi za hranom; spadaju u masnotrtične rase afričkih ovaca; telo im nije pokriveno vunom, nego dlakom. Ishrana: trava, lišće, izdanci. Visina: do 70 centimetara (greben). Težina: 30–50 kilograma. Razmnožavanje: polno sazrevaju po isteku prve godine života; graviditet traje oko pet meseci; ženka najčešće rađa jedno jagnje. Životni vek: oko 15 godina. Vode poreklo od crnoglavih masnotrtičnih persijskih ovaca, koje su naseljene u Južnoafričkoj Republici 1971. godine.
Formiraju stada koja broje 10–30 članova; predvodnici su stariji mužjaci; najaktivniji su u sumrak i noću.
Način života: formiraju stada koja broje 10–30 članova; predvodnici su stariji mužjaci; najaktivniji su u sumrak i noću. Ishrana: trava, lišće, zeljaste biljke. Visina: 65–70 centimetara (greben). Težina: 25–50 kilograma. Razmnožavanje: polno sazrevaju polovinom druge godine života; pare se u oktobru i novembru; graviditet traje oko pet meseci; ženka rađa do dva mlada; sisaju dok ne navrše šest meseci. Životni vek: 15–20 godina.
Krv ovih životinja sadrži više crvenih krvnih zrnaca od krvi bilo kog drugog sisara.
Način života: formiraju grupe; borave na nadmorskim visinama između 2200 i 3800 metara, gde je vazduh veoma razređen; mogu brzo da se kreću, istovremeno podižući prednju i zadnju nogu sa iste strane tela, i da vrlo strmom stazom nose teret od pedesetak kilograma. Ishrana: trava, lišće. Visina: do 130 centimetara (greben). Težina: 120 –150 kilograma. Razmnožavanje: pare se tokom cele godine; graviditet traje oko godinu dana; ženka rađa jedno mlado, teško do 13 kilograma. Životni vek: 15–20 godina. Krv ovih životinja sadrži više crvenih krvnih zrnaca od krvi bilo kog drugog sisara.
Ženke i mladi formiraju krda; mužjaci im se pridruže samo u jesen.
Način života: ženke i mladi formiraju krda; mužjaci im se pridruže samo u jesen; najaktivniji su u sumrak i pred zoru. Ishrana: trava, lišće, žitarice, mladice, žir, gljive, kora drveta. Visina: 70–95 centimetara (greben). Težina: 30–80 kilograma. Razmnožavanje: pare se od septembra do novembra; graviditet traje do osam meseci; ženka rađa do dva mlada, koji sisaju 4–7 meseci, a potpuno se osamostale kad navrše prvu godinu. Životni vek: do 25 godina. Postoji veliki broj varijacija u boji krzna.
Najaktivniji su u sumrak.
Način života: ženke i mladi formiraju krda, a mužjaci manje grupe; najaktivniji su u sumrak; u doba parenja mužjaci se međusobno bore, trudeći se da osvoje što više košuta; njihovim dvobojima prethodi snažna rika. Ishrana: trava, lišće, žir i drugi plodovi, kora drveta. Visina: 120–135 centimetara (greben). Težina: do 300 kilograma. Razmnožavanje: pare se od avgusta do oktobra; u maju ili junu sledeće godine, ženka rađa do dva mlada, koji sisaju 3–4 meseca, a potpuno se osamostale po isteku prve godine života. Životni vek: u divljini oko 20 godina, u veštačkim uslovima do 30. Rogovi evropskog jelena mogu biti dugi do 120 centimetara.
Formiraju krda koja se sele s mesta na mesto.
Način života: formiraju krda koja se sele s mesta na mesto; van sezone parenja ženke i mladi se najčešće izdvajaju u zasebnu grupu; pri trčanju postižu brzinu veću od 50 kilometara na sat. Ishrana: trava. Visina: do 200 centimetara (greben). Težina: 350–1000 kilograma. Razmnožavanje: tokom sezone parenja mužjaci se bore za prevlast u krdu; graviditet traje oko 270 dana; ženka rađa jedno tele. Životni vek: oko 20 godina. Početkom XIX veka bizona je u prerijama bilo na desetine miliona. Danas ih je, nažalost, ostalo toliko malo da im preti istrebljenje. Beli doseljenici su ih nemilice ubijali iz zabave, a profesionalni lovci zbog krzna i ukusnog jezika.
Ženke se oglašavaju dubokim kratkim zvucima nalik na bubnjanje, a mužjaci šište i grokću.
Ženke se oglašavaju dubokim kratkim zvucima nalik na bubnjanje, a mužjaci šište i grokću. Van sezone razmnožavanja žive okupljeni u mala jata, koja čine jedan mužjak i nekoliko ženki. Skloni su nomadskom načinu života. Ovo su najveće ptice u Australiji, a druge po veličini u svetu. Pri trčanju, dostižu brzinu od pedeset kilometara na sat. Prija im blizina vode. U sezoni razmnožavanja, koja traje od početka aprila do kraja jula, ženka polaže, najčešće, 9-11 tamnozelenih jaja, na kojima leži mužjak. Inkubacija traje56-60 dana. Mladi se sasvim osamostale posle osam meseci. Odrasle ženke su teže od mužjaka i mogu dostići težinu od 45 kilograma. Mužjak tokom ležanja na jajima izgubi i do trideset procenata telesne težine.
Ženke sa mladima formiraju krda koja broje do 200 životinja.
Ženke sa mladima formiraju krda koja broje do 200 životinja. Odrasli mužjaci im se pridružuju u vreme parenja. Ostatak godine mužjaci provode u grupama sastavljenim od desetak članova ili usamljenički. Borave na nadmorskim visinama do 6000 metara. Postaju sposobni za razmnožavanje kad navrše šest godina. Graviditet traje 258 dana. Ženka u junu rađa jedno mlado, koje sisa dok ne navrši prvu godinu. Mlade ženke ostaju u krdu, a mužjaci ga napuštaju posle tri godine. Dužina rogova ženke jaka može da dosegne pola metra, a mužjaka i čitav metar. Smatra se da je jak prvi put pripitomljen pre oko 2000 godina.
Naduvavanjem "kese" na vratu pokazuju različita osećanja.
Naduvavanjem "kese" na vratu pokazuju različita osećanja. Zbog neobičnog izgleda, marabua zovu rodom-ađutantom. Stanarice, žive u jatima. Lete sporo, koristeći vazdušne struje za uzdizanje na velike visine. Gnezde se u kolonijama koje čini 20-60 parova. Ženka polaže 3-5 jaja, na kojima, smenjujući se, roditelji leže do 36 dana. Mladi potpuno operjaju krajem četvrtog meseca života. Marabui izvode ritualni ljubavni ples, praćen sporim podizanjem i spuštanjem glave, pri čemu ispuštaju karakteristične zvuke.
Ovo su najveće američke ptice.
Stanarice. Tokom sezone parenja žive u jatima koja čine mužjak i pet-šest ženki, a potom se okupljaju u veće grupe. Stariji mužjaci se povlače iz jata I žive usamljenički. Ovo su najveće američke ptice. Od neprijatelja se spasavaju tako što beže ili nalaze pogodan zaklon. Ako su dovoljno veliki, sukobljavaju se sa napadačem pokazujući veliku srčanost. Mužjak priprema gnezdo u koje nekoliko ženki polaže najčešće 12-30 jaja, ali se dešavalo da u gnezdu bude i 60 jaja. Inkubacija traje 38-42 dana. Na jajima leži isključivo mužjak. Po izleganju, on se brine o mladima najmanje šest nedelja. Ove ptice mogu da trče brže od šezdeset kilometara na sat. Nandu je najbliži nojev srodnik.
Odličan je plivač i trkač.
Način života: najaktivniji je noću, kada se pretežno i hrani, dok se preko dana povlači u gustiš i tako skriva od grabljivaca; odličan je plivač i trkač. Ishrana: korenje, lišće i plodovi drvenastih i žbunastih biljki; u Amazoniji, njihovu najveću poslasticu predstavlja sočni plod jedne vrste palme (Aguajales). Dužina: odrasli mužjak doseže dužinu od 2m. Težina: do 250kg. Razmnožavanje: posle trudnoće koja traje nešto više od 12 meseci, ženka rađa jedno mlado, i doji ga tokom prve dve godine njegovog života. Životni vek: do 30 godina. Poznat je i pod sledećim nazivima: južnoamerički tapir; brazilski tapir. Poslednjih nekoliko decenija, zbog nagle urbanizacije koju neminovno prate krčenje šuma i intenzivni lov, broj ovih tapira u divljini je osetno smanjen, tako da danas spada u ugrožene vrste.
Objekat za reptile.
U objektu za reptile mogu se videti: Misisipi aligator (Alligator mississippiensis), Kajman (Caiman crocodilus), Nilski varan (Varanus niloticus), Belogrli varan (Varanus albigularis), Zelena anakonda (Eunectes murinus), Zlatni burmanski piton (Python molurus), Zmijski car (Boa constrictor), Zeleni arborealni piton (Morelia viridis)
Mogu da ostanu pod vodom do 20 minuta.
Način života: okupljaju se u grupe; brzo plivaju, duboko rone i mogu da ostanu pod vodom do 20 minuta. Ishrana: riba. Dužina: 140–190 centimetara. Težina: 55–170 kilograma. Razmnožavanje: pare se od jula do oktobra; graviditet traje 9–11 meseci; u maju ili junu ženka rađa jedno mlado, teško do 10 kilograma, koje sisa oko šest nedelja, a osamostali se po isteku osme nedelje života. Životni vek: 15–20 godina. Foke su izuzetno oprezne životinje. Dok se veći deo grupe odmara na obali, nekoliko foka čuva stražu.
Pod vodom mogu da ostanu i do 7,5 minuta.
Način života: okupljaju se u grupe; brzo plivaju, duboko rone a pod vodom mogu da ostanu i do 7,5 minuta. Ishrana: riba. Dužina: mužjaci око 2,3 m, ženke око 1,8 m . Težina: mužjaci оd 200 dо 300 kg, ženke око 120 kg. Razmnožavanje: Graviditet traje oko 11 meseci a mladi se rađaju u novembru i decembru. Ženke se pare odmah nakon rođenja mladunčeta. Životni vek: око 18 godina.
Najveći deo dana provode u vodi.
Način života: u sušnim periodima, tragajući za hranom, formiraju grupe u kojima može biti i do 100 članova; inače su usamljenici; mužjaci brane teritoriju i često su veoma agresivni čak i prema sopstvenim potomcima; najveći deo dana provode u vodi, jer im sunce može ozbiljno nauditi, a noću izlaze na kopno da pasu; pod vodom mogu neprekidno ostati pet-šest minuta. Ishrana: trava i drugo nisko rastinje. Dužina: do 300 centimetara. Težina: do 2500 kilograma. Razmnožavanje: parenje i porođaj se odvijaju u vodi; graviditet traje 210–240 dana; ženka najčešće rađa jedno mlado, teško oko 45 kilograma, koje sisa pod vodom. Životni vek: u divljini do 30 godina, u veštačkim uslovima do 50. Ovo su inteligentne, ali i opasne životinje. U Africi godišnje više ljudi nastrada od nilskih konja nego od svih ostalih životinja zajedno.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Ispoljavaju zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo.
Način života: usamljenički ili u čoporima; najaktivniji su noću; love u grupama koje čini do 40 članova, ispoljavajući zadivljujuću brzinu, snagu i lukavstvo. Ishrana: divlje i domaće životinje. Dužina: do 150 centimetara (sa repom). Težina: do 60 kilograma. Razmnožavanje: pare se jedanput godišnje, najčešće u januaru ili februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 4–6 mladih, koji progledaju nakon dve nedelje, sisaju do 35 dana, a osamostale se sa devet meseci.
Dobro se penju i plivaju.
Način života: usamljenici; aktivni su tokom noći, dok dan provode u skrovištu, spavajući; dobro se penju i plivaju; zimi ih može biti 4–5 u istoj jazbini; u tom periodu troše zalihe sala, ali ne padaju u zimski san. Ishrana: riba, jaja, voće i povrće, zrnevlje i razne bobice. Dužina: 60–105 centimetara (sa repom). Težina: 3–9 kilograma. Razmnožavanje: pare se u januaru i februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 2–4 slepa i bezuba mlada; progledaju posle tri nedelje, a sisaju dok ne navrše dva meseca. Životni vek: 15–20 godina. Pre jela hranu potapaju u vodu i trljaju je prednjim šapama kao da je peru.
Ako se uznemire, preteći zveckaju bodljama.
Način života: usamljenici; danju se kriju u dugačkim jazbinama pod zemljom i procepima između stena; noću tragaju za hranom, prelazeći i do 15 kilometara; jake i duge bodlje služe im za odbranu od neprijatelja. Ishrana: voće i povrće, korenje, lišće, kora drveta . Dužina: 60–93 centimetra . Težina: 15–30 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje 49–56 dana; ženka rađa do četiri mlada, jedanput ili dvaput godišnje; mladi su odmah pokretni, sisaju oko pedeset dana, a osamostale se posle dva meseca; rastu dok ne navrše dve godine. Životni vek: 15–20 godina. Ako se uznemire, preteći zveckaju bodljama.
Sve su popularniji kao ljubimci.
Poreklo vode sa Azijskog kontinetna. Patuljastog su rasta, kratkog su trupa dužine do 1 m, širina trupa je oko 35 cm, a visina negde oko 50 cm. Prosečna težina odrasle jedinke je 60 kilograma. U prirodnom staništu ove svinje jedu zelenu hranu (bambus, travu, lišće, voće i povrće) i zbog te teško svarljive hrane, koju unose u organizam u velikim količinama, imaju veliku zapreminu želuca, što naravno utiče i na zapreminu i izgled stomaka.
Objekat za primate.
U objektu za primate mogu se videti: Braon lemur (Lemur fulvus albifrons), Prstenorepi lemur (Lemur catta), Srebrni marmozet (Mico argentatus), Javanski makaki (Macaca fascicularis), Berberski makaki (Macaca sylvanus), Šimpanza (Pan troglodytes) i Borneo orangutan (Pongo pygmaeus pygmaeus)
Glavnu ulogu u lovu imaju ženke.
Naćin života: ćopor ćine jedan ili više odraslih mužjaka, nekoliko ženki i njihovi mladi; love u grupama; nekoliko ćlanova potera žrtvu ka ostalima, koji ćekaju u zasedi; lovinu napadaju tek kad im priđe bliže od 30 metara; iako glavnu ulogu u lovu imaju lavice, odrasli mužjaci hrane se pre njih. Ishrana: zebre, antilope, gazele. Dužina: 240–350 centimetara (sa repom). Težina: 120–250 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje oko tri i po meseca; da bi ženka ostala gravidna, potrebno je da se pari oko 2000 puta; rađa 2–6 mladih, koji progledaju posle dve nedelje, a osamostale se po isteku prve godine života; ćim postanu polno zreli, mladi mužjaci bivaju proterani iz ćopora; kada dovoljno ojaćaju, borbom oteraju predvodnika neke druge grupe i zauzmu njegovo mesto; ženke nikada ne prelaze iz jednog ćopora u drugi. Životni vek: u divljini do 18 godina, u veštaćkim uslovima do 25. Lava, zbog raskošne grive, ćesto nazivaju carem životinja.
Poznat je i po imenu orao beloplećan.
Poznat je i po imenu orao beloplećan. Delimična selica. Žive pojedinačno. Love tako što se obrušavaju na plen ili, stojeći na santi leda, hvataju ribu iz vode. Početkom aprila ženka polaže do tri jaja. Inkubacija traje do 40 dana. Mladi se izlegu sredinom maja, a operjaju početkom septembra. U proseku, samo se iz polovine položenih jaja izlegu mladi, a i od njih ugine gotovo trećina. Životni vek je preko 40 godina.
Formiraju porodična stada.
Način života: formiraju porodična stada, u okviru kojih se majke sa mladima izdvajaju u posebnu grupu; aktivni su tokom dana; borave na nadmorskim visinama do 5000 metara; u zimskom periodu spuštaju se u niže predele; spretno skaću i penju se po kamenjarima i strmim stenama. Ishrana: trava, lišće, izdanci, kora drveta. Visina: 67–110 centimetara (greben). Težina: 50–100 kilograma. Razmnožavanje: polno sazrevaju krajem druge godine života; graviditet traje 155–180 dana; ženka rađa do dva mlada. Životni vek: oko 16 godina.
Predstavlja prirodnu sponu između ovce i koze.
Ovo je jedina afrička divlja ovca koja nije dobijena ukrštanjem različitih vrsta. Predstavlja prirodnu sponu između ovce i koze. Način života: borave na nadmorskim visinama do 3700 metara; aktivne su ujutru i uveče; ženke sa mladima formiraju stada; mužjaci su usamljenici, sem u sezoni parenja; mogu dugo da izdrže bez vode. Ishrana: žbunje, lišće, trava, korenje, lišaj. Visina: 90–100 centimetara (greben). Težina: 50–115 kilograma. Razmnožavanje: pare se najčešće od septembra do novembra; moguća su dva jagnjeta godišnje; graviditet traje oko 160 dana; ženka rađa jedno mlado, koje je odmah sposobno da se kreće po kamenitom terenu. Životni vek: oko 20 godina. Rogovi mužjaka berberske ovce dostižu dužinu od 90 centimetara.
Ova sova je smeđeg ili sivog perja.
Šumska sova (Strix aluco) je vrsta ptica koja pripada redu sova (Strigiformes) i porodici pravih sova (Strigidae). Pripada srednje velikim sovama, telo je dužine od 40 do 46 cm, a raspon krila od 90 do 105 cm. Ova sova je smeđeg ili sivog perja i lovi plen uglavnom noću. Ima krupne crne oči i nema ušne ćube. Šumska sova je stanarica i uglavnom naseljava stare lišćarske i mešovite šume, ali i ljudska naselja i parkove.
Srcastog je lica.
Kukuvija (Tyto alba) je ptica stanarica, vrsta sove iz familije kukuvija (Tytonidae). Srcastog lica i crnih očiju, odozdo bela ili narandžastosmeđa. Stanište su joj naseljena mesta, poljoprivredni i drugi otvoreni tereni; uglavnom se gnezdi po ljudskim objektima: štalama, crkvama i starim zgradama. Pripada srednje velikim sovama. Kukuvija se hrani mišolikim glodarima, ređe malim pticama i insektima. U Srbiji ova vrsta spada u grupu strogo zaštićenih vrsta.
Ženke su generalno krupnije od mužjaka.
Mala ušara (Asio otus) je sova iz porodice pravih sova (Strigidae). Česta je u naseljenim i poljoprivrednim područjima. Male ušare su sove srednje veličine. Ženke su generalno krupnije od mužjaka, sa 260 do 435 g težine i 27 - 40 cm dužine u odnosu na mužjake koji su teški 220-305 g i dugački 35 - 37,5 cm. Imaju dugačka, zaobljena krila i dug rep. Raspon krila kod odraslih jedinki kreće se od 90 d0 100 cm. Naseljavaju staništa sa gustom vegetacijom do 2000 m nadmorske visine. Takođe se mogu naći u šikarama, na pašnjacima, čestarima, ritovima, ali i na farmama.
Hrani se i lešinama i kostima uginulih životinja.
Orao bradan (Gypaetus barbatus) je dug do 113 cm, raspon krila mu je do 270 cm, a ženka je nešto veća. Glava duga, spreda spljoštena, sa ravnim kljunom, koji je na kraju naglo savijen. Nozdrve su obrasle čekinjama, koje izgledaju kao brada, po čemu je i dobio svoje ime. Noge su do prstiju obrasle perjem. Leđa su crnkasta dok je donja strana tela žućkasta. Lovi stoku i divokoze i to tako što ih bije krilima dok leti i nagoni u provaliju. Kada ulovi kornjaču, sa visine je baci na kamen da bi joj pukao oklop. Hrani se i lešinama i kostima uginulih životinja.
Noćna životinja, dobro se penje po drveću. Ishrana: voće, bobice, zrnevlje, sitni glodari i insekti.
Način života: noćna životinja, dobro se penje po drveću. Ishrana: voće, bobice, zrnevlje, sitni glodari i insekti. Dužina: do 55 centimetara, uz skoro isto toliko dugačak rep. Težina: do 2,5 kg. Razmnožavanje: ženka rađa 2 do 3 mladunćeta, nakon 70 dana trudnoće. Životni vek: desetak godina.
Kada se grupa nalazi na otvorenom prostoru, jedan član uvek drži stražu spreman da piskom upozori na opasnost.
Način života: aktivan je danju, dobro se penje po drveću; izrazito je društven – dominatan par oko sebe okuplja grupu od 10 do 50 članova; kada se grupa nalazi na otvorenom prostoru, jedan član uvek drži stražu spreman da piskom upozori na opasnost; kopa duboke rupe u zemlji i gradi veoma složene sisteme tunela. Ishrana: voće, bobice, zrnevlje, sitni glodari, insekti i larve. Dužina: do 40 centimetara (sa repom). Težina: do 1 kg. Razmnožavanje: ženka rađa 2 - 5 mladih, nakon 80 dana trudnoće. Životni vek: do 15 godina, u veštačkim uslovima.
Dobro se penju i plivaju.
Način života: usamljenici; aktivni su tokom noći, dok dan provode u skrovištu, spavajući; dobro se penju i plivaju; zimi ih može biti 4–5 u istoj jazbini; u tom periodu troše zalihe sala, ali ne padaju u zimski san. Ishrana: riba, jaja, voće i povrće, zrnevlje i razne bobice. Dužina: 60–105 centimetara (sa repom). Težina: 3–9 kilograma. Razmnožavanje: pare se u januaru i februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 2–4 slepa i bezuba mlada; progledaju posle tri nedelje, a sisaju dok ne navrše dva meseca. Životni vek: 15–20 godina. Pre jela hranu potapaju u vodu i trljaju je prednjim šapama kao da je peru.
Dešava se da ženke, pored svojih mladih, doje i tuđe.
Način života: zajednica broji do 20 članova; aktivni su tokom dana; uglavnom borave na zemlji, ali se dobro snalaze i na drveću; mužjaci brane teritoriju. Ishrana: insekti, pauci, gusenice, škorpije, rakovi, gušteri, žabe, miševi, razno voće. Dužina: 80–130 centimetara (sa repom). Težina: 3–5 kilograma. Razmnožavanje: pare se u februaru ili martu; graviditet traje oko dva i po meseca; pošto se dešava da mužjaci ubijaju mlade, ženke napuštaju grupu dvadesetak dana pre porođaja i grade zasebno gnezdo u kojem rađaju 2–7 mladih, koji progledaju sa jedanaest dana, a sisaju četiri meseca. Životni vek: oko 14 godina. Dešava se da ženke, pored svojih mladih, doje i tuđe.
Uši su duge 15 cm.
Fenek ili pustinjska lisica (Vulpes zerda) je manji sisar iz porodice zveri. Težina im je 1,5 kg, dužina tela oko 40 cm, repa 25 cm, a uši su duge 15 cm. Za razliku od ušiju, oči su male i njima se slabo služi i loše vidi pa se najradije oslanja na svoj inače izvrstan sluh. Može izdržati nekoliko dana bez vode i hrane u pustinji. Uglavnom je aktivna noću te se hrani insektima, pticama, jajima, pustinjskim gušterima i glodarima.
Spada u dobre penjače.
Musang cibetka (Paradoxurus hermaphroditus) spada u dobre penjače. Većinu vremena provode na drveću. Oštre kandže koje mogu uvlačiti koriste za hvatanje debala i grana, a u održavanju ravnoteže pomažu im dugi repovi. Noćne su životinje, a po danu spavaju u dupljama u stablima, ili jamama u tlu. Svaštojedi su, vrlo su spretni lovci koji se prišunjaju plenu, ili napadaju iz zaklona. Hrane se malim kičmenjacima, insektima, crvima, ptičjim jajima, ali jedu i biljnu hranu, kao voće i orahe. Nakon graviditeta koji traje 70 dana, ženka rađa do troje mladih. Životni vek je 10-15 godina.
Izuzetno su stabilni, hrabri i inteligentni psi.
Izuzetno su stabilni, hrabri i inteligentni psi. Dobri su kućni ljubimci koji obožavaju vlasnike, a prema deci se odonose zaštitnički. Jednako dobro se snalaze u ulozi pasa čuvara ili u ulozi terapijskih pasa.
Veran, poslušan i odan saputnik.
Ovaj pas je veran, poslušan i odan saputnik, veoma prijatne prirode. Može postati dobar čuvar, jer je poslušan i lako se dresira. Smatra se da ridžbek potiče iz Afrike. Jedinstvena odlika ovih pasa je da na leđima, duž kičme, imaju ivicu od dlake koja raste u suprotnom pravcu.
Crvenokljuni labud
U jezercetu ispod belih medveda mogu se videti: Crvenokljuni labudovi (Cygnus olor) i Mošusne (mutave) patke (Cairina moschata)
Prostor za čaplje.
U prostoru za čaplje mogu se videti: Velika bela čaplja (Casmerodius albus), Bela kašikara (Platalea leucorodia), i Albino divlji fazan (Phasianus colchicus)
Jedre satima koristeći tople vazdušne struje.
Obično žive u velikim grupama, a gnezde se u parovima koji ostaju zajedno do kraja života. Kada polete, jedre satima koristeći tople vazdušne struje. Gnezda grade na visokim, teško pristupačnim planinskim liticama. Ženka polaže jedno jaje na kome, smenjujući se, oba roditelja leže 48-54 dana. Mladi se osamostale krajem četvrtog meseca života.
Najveće ptice koje lete.
Žive usamljenički ili u parovima. Borave na nadmorskim visinama do 5500 m. Najveće su ptice koje lete. Mužjak je atraktivnijeg izgleda i krupniji je od ženka. Imaju odličan vid. Uprkos veličini, nisu nespretni. U stanju su dugo da jedre kroz vazduh. Tragajući za hranom, udaljavaju se i do 200 km od gnezda. Uglavnom se hrane strvinama. Polno su zreli između šeste i osme godine. Ženka svake druge godine snese jedno jaje. Inkubacija traje 54-60 dana. Mladi se osamostaljuju u drugoj godini. U divljini žive oko 30, a u veštačkim uslovima do 75 godina.
Najveći kopneni mesojed.
Najveći je kopneni mesojed na svetu - većina odraslih mužjaka teži od 450 do 1000 kg, dok su ženke skoro duplo manje. Krzno je gusto i providno, i često je krem belo obojeno. Stoga obezbeđuje životinji efikasnu kamuflažu prilikom lova, međutim, koža je zapravo crne boje. Beli medvedi imaju kratak rep i malene uši kako ne bi izgubili višak toplote, kao i relativno malu glavu i izduženo zaoštreno telo pogodno za plivanje. U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije. Ženka jednom u tri godine donosi na svet mlade. Mladunčad dolazi na svet slepa i gluva sa vrlo finim krznom. Obično ženka okoti od jednog do četiri medvedića, koji su teški između 400 i 900 g.
Jazbine prave u pećinama ili pod naslagama granja.
Način života: usamljenički ili u porodičnim grupama; najaktivniji su u predvečerje i tokom noći; jazbine prave u pećinama ili pod naslagama granja; zimu prespavaju. Ishrana: voće, med, bobice, žir, trava, gljive, razne životinje. Visina: oko 200 centimetara. Težina: 100–300 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje do 8 meseci; ženka rađa do troje mladih, teških 500–700 grama; osamostale se kad navrše dve godine. Životni vek: 25–30 godina. Mladi medvedi, ako se nađu u opasnosti, beže na visoko drveće. Majka ih hrabro brani od napadača, a to je često njihov otac ili neki drugi odrastao mužjak.
Mladi su teški oko 300 grama.
Način života: porodicu čini par sa mladima iz jedne ili dve generacije; aktivni su u predvečerje i noću; danju se odmaraju na drveću ili u pećinama; leto provode na nadmorskoj visini od oko 3000 metara, a zimi se spuštaju u niže predele. Ishrana: pupoljci, koštunjavo i drugo voće, izdanci bambusa, lišće, insekti. Visina: 130–190 centimetara. Težina: 100–200 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje do 8 meseci; ženka najčešće rađa dva mlada, od decembra do marta; mladi su teški oko 300 grama, sisaju šest meseci, a uz majku ostaju dve-tri godine. Životni vek: u veštačkim uslovima preko 30 godina. Ovi medvedi prave gnezda u krošnjama drveća. U severnim predelima padaju u zimski san.
Sposobne su da se popnu na drvo.
Način života: van sezone razmnožavanja najčešće žive pojedinačno; sposobne su da se popnu na drvo; ova podvrsta nastala je ukrštanjem riđe lisice i severnoameričke sive lisice. Ishrana: zečevi, ptice, insekti, bobice. Dužina: 90–110 centimetara (sa repom). Težina: do 7 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje preko 50 dana; ženka rađa 4–8 mladih; progledaju posle dve nedelje, sisaju mesec dana a potpuno se osamostale sa tri-četiri meseca. Životni vek: do 14 godina. Zbog atraktivnog krzna, preti im opasnost od izlovljavanja.
Brloge kopaju pod drvećem i žbunjem.
Način života: najaktivnije su tokom noći; van sezone razmnožavanja najčešće žive pojedinačno; brloge kopaju pod drvećem i žbunjem; ponekad se usele u napuštenu jazbinu jazavca. Ishrana: zečevi, ptice, insekti, voće. Dužina: 80–110 centimetara (sa repom). Težina: 5–6 kilograma. Razmnožavanje: pare se od decembra do februara; graviditet traje preko 50 dana; ženka rađa 4–8 mladih, koji progledaju posle dve nedelje, sisaju mesec dana a potpuno se osamostale sa tri-četiri meseca. Životni vek: 10–14 godina. Zenice lisica su duguljaste, slično zenicama mačaka.
Najveća američka divlja mačka.
Jaguar je najveća američka divlja mačka. U slobodnoj je prirodi vrlo rijedak jer su ga ljudi lovili radi njegova iznimno lijepog krzna, tako da je gotovo istrebljen. Visina životinje je 68 - 76 cm, dužina tela 112 - 185 cm, a rep 45 - 75 cm. Težina mužjaka je 55 - 100 kg, a ženke 45 - 90 kg. Polno su zreli sa 3 godine. Vreme parenja je tokom čitavog leta, pa do početka jeseni. Graviditet traje 93 - 110 dana. U leglu bude 1 – 4 mladunaca. Israna: sisari koji žive na tlu, ribe, žabe, kornjače i manji aligatori. Životni vek je do 22 godine.
Glavnu ulogu u lovu imaju ženke.
Naćin života: ćopor ćine jedan ili više odraslih mužjaka, nekoliko ženki i njihovi mladi; love u grupama; nekoliko ćlanova potera žrtvu ka ostalima, koji ćekaju u zasedi; lovinu napadaju tek kad im priđe bliže od 30 metara; iako glavnu ulogu u lovu imaju lavice, odrasli mužjaci hrane se pre njih. Ishrana: zebre, antilope, gazele. Dužina: 240–350 centimetara (sa repom). Težina: 120–250 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje oko tri i po meseca; da bi ženka ostala gravidna, potrebno je da se pari oko 2000 puta; rađa 2–6 mladih, koji progledaju posle dve nedelje, a osamostale se po isteku prve godine života; ćim postanu polno zreli, mladi mužjaci bivaju proterani iz ćopora; kada dovoljno ojaćaju, borbom oteraju predvodnika neke druge grupe i zauzmu njegovo mesto; ženke nikada ne prelaze iz jednog ćopora u drugi. Životni vek: u divljini do 18 godina, u veštaćkim uslovima do 25. Lava, zbog raskošne grive, ćesto nazivaju carem životinja.
Lovinu napadaju tek kad im priđe bliže od 30 metara.
Način života: čopor čine jedan ili više odraslih mužjaka, nekoliko ženki i njihovi mladi; love u grupama; nekoliko članova potera žrtvu ka ostalima, koji čekaju u zasedi; lovinu napadaju tek kad im priđe bliže od 30 metara; iako glavnu ulogu u lovu imaju lavice, odrasli mužjaci hrane se pre njih. Ishrana: zebre, antilope, gazele. Dužina: 240–350 centimetara (sa repom). Težina: 120–250 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje oko tri i po meseca; da bi ženka ostala gravidna, potrebno je da se pari oko 2000 puta; rađa 2–6 mladih, koji progledaju posle dve nedelje, a osamostale se po isteku prve godine života; čim postanu polno zreli, mladi mužjaci bivaju proterani iz čopora; kada dovoljno ojačaju, borbom oteraju predvodnika neke druge grupe i zauzmu njegovo mesto; ženke nikada ne prelaze iz jednog čopora u drugi. Životni vek: u divljini do 18 godina, u veštačkim uslovima do 25. Lava, zbog raskošne grive, često nazivaju carem životinja.
Najveći predstavnici mačaka.
Način života: usamljenici; love i noću i danju; vešto se prikradaju, a kada se dovoljno približe, velikom brzinom potrče za žrtvom. Ishrana: sisari, gmizavci, riba. Dužina: 270–420 centimetara (sa repom). Težina: do 300 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje oko tri i po meseca; ženka rađa 2–6 mladih, koji progledaju nakon petnaestak dana; majka se sama brine o njima i uči ih da love. Životni vek: do 25 godina. Prapostojbina tigrova su istočni predeli Sibira. Odatle su se, postepeno, selili sve do krajnjeg juga Azije. Sibirski tigrovi su najveći predstavnici mačaka. Nazivaju ih još i: manksurijskim, amurskim ili usurijskim tigrovima. Danas u divljini živi svega oko 200 ovih životinja, a oko 500 ih ima u zoo-vrtovima i rezervatima.
Pripitomljeni su od davnina.
Domaći konj (Equus ferus caballus) je veliki kratkodlaki kopitar duge grive i repa, pripitomljen od davnina i koristi se za jahanje ili prenos tereta. U prostoru sa konjima nalaze se i domaći magarci (Equus asinus asinus). Za razliku od domaćih konja, kopita magarca prilagođena su kamenoj, neravnoj podlozi. Daju im siguran oslonac, ali nisu pogodni za brzo trčanje. Mogu postići brzinu do 50 km/h.
Najpoznatiji balkanski ovčarski pas.
Šarplaninac je najpoznatiji i najrašireniji balkanski ovčarski pas. Nazvan je po Šar planini, odakle i vodi poreklo. On je spokojan, dobrodušan, hrabar, odlučan pas, izvrstan čuvar, odan gospodaru, voli decu i nagonski ih čuva.
Spretno se kreću po strmim kamenjarima.
Način života: formiraju stada koja broje 15–80 članova; stariji mužjaci žive usamljenički; spretno se kreću po strmim kamenjarima. Ishrana: trava, lišće. Visina: 65–100 centimetara (greben). Težina: 50–100 kilograma. Razmnožavanje: pare se od oktobra do januara; graviditet traje sedam meseci; ženka rađa jedno mlado, koje sisa šest meseci, a uz majku ostaje do dve godine. Životni vek: u divljini 10 godina, u veštačkim uslovima do 20.
Umesto runa imaju kratku oštru dlaku.
Afričke domaće ovce, interesantne su po tome što umesto runa imaju kratku oštru dlaku, dobro podnose zimu, a pretpostavlja se da im vidno polje ima opseg preko 270 stepani.
Imaju V oblik rogova.
Osobenost ove vrste je V oblik rogova koji su višestruko uvrnuti oko svoje ose. Vuna racke ovce nije na velikoj ceni jer je veoma gruba, od nje se još masovno pravi samo tradicionalna pastirska šubara.
Spada među najmlečnije rase koza.
Alpska koza je rasa domaće koze, koja potiče sa francuskih Alpa. Spada među najmlečnije rase koza.
Satima slede žrtvu, ili je ćekaju u zasedi.
Naćin života: usamljenici, aktivni i danju i noću; imaju odlićan njuh; kada love, satima slede žrtvu, ili je ćekaju u zasedi Ishrana: mala jelenska divljać, koze, ovce, zećevi, ptice Dužina: 90–150 centimetara (sa repom) Težina: 18–38 kilograma Razmnožavanje: graviditet traje nešto duže od dva meseca; ženka u maju ili junu rađa 2–4 slepa mlada; progledaju posle dve nedelje, a uz majku ostaju dok ne navrše prvu godinu. Životni vek: 16–18 godina. Ris je najveća evropska maćka. U stanju je da ulovi životinju koja je ćetiri puta krupnija od njega.
Jedna od najneustrašivijih životinja afričkog kontinenta.
Naćin života: žive sami. Ishrana: sitni sisari, ptice, amfibije, reptili, jaja insekata voće, korenje i krtole. Dužina: oko 80 cm. Težina: od 9 do 12 kg. Sezona parenja nije vezana za godišnja doba ali je najčešće u septembru i oktobru. Graviditet traje oko 6 meseci i ženka obično rađa 2 mladunčeta. Životni vek: 25 godina. Afrički jazavac ili medojed je jedna od najneustrašivijih životinja afričkog kontinenta. Zabeleženi su njihovi napadi na životinje kao što su gnu, lav, bufalo. Otrovne afričke zmije su često na njegovom jelovniku a na otrov većine je njih je otporan. Svoj nadimak medojed dobio je po tome što mu je omiljena poslastica med afričkih pčela, čije košnice razvaljuje i krade med iz njih. Zbog debele kože otporan je na ubode ovih opasnih afričkih insekata.
Dobro se penju i plivaju.
Način života: usamljenici; aktivni su tokom noći, dok dan provode u skrovištu, spavajući; dobro se penju i plivaju; zimi ih može biti 4–5 u istoj jazbini; u tom periodu troše zalihe sala, ali ne padaju u zimski san. Ishrana: riba, jaja, voće i povrće, zrnevlje i razne bobice. Dužina: 60–105 centimetara (sa repom). Težina: 3–9 kilograma. Razmnožavanje: pare se u januaru i februaru; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 2–4 slepa i bezuba mlada; progledaju posle tri nedelje, a sisaju dok ne navrše dva meseca. Životni vek: 15–20 godina. Pre jela hranu potapaju u vodu i trljaju je prednjim šapama kao da je peru.
Zimu prespavaju.
Način života: često se okupljaju u male grupe; aktivni su u sumrak i noću; pod zemljom prave duge hodnike do jazbine; zimu prespavaju. Ishrana: mali sisari, insekti, voće, razno bilje. Dužina: 70–110 centimetara. Težina: 10–16 kilograma. Razmnožavanje: pare se od marta do avgusta; graviditet traje 7–8 nedelja; ženka rađa do četiri mlada; progledaju nakon 4–5 nedelja, sisaju oko dva meseca, a osamostale se kad navrše osam meseci. Životni vek: oko 15 godina.
Jednobojno crna ptica.
Gavran je jednobojno crna ptica, čije perje, naročito na krilima, ima metalni odsjaj. Dugačak je do 64 cm, a težak 1–1,5 kg. Raspon krila mu iznosi do 1,20 m. Ima upadljiv, klinasti oblik repa.
Spada u najbrže trkače među kanidama.
Kojot pripada familiji Canidae (kao i domaći pas, vuk, lisica, dingo, šakal, itd) i spada u najbrže trkače među njima. Težine do 20 kg, on bez napora dostiže brzinu od 40-50 km/h, na kraćim distancama i svih 65 km/h, a može skočiti i preko 4 m u dalj. U portazi za hranom prelaze daljine i do 640 km. U prirodi kojot predstavlja pravog svaštojeda, a na meniju su mu lešine velikih sisara, zečevi, glodari, veverice, sitni sisari, ptice, žabe, zmije, veći insekti pa čak i neke vrste voća. Pretežno lovi noću, a ponekad i u čoporu.
Najveća i najsnažnija noćna grabljivica.
Velike ušare su najveće i najsnažnije noćne grabljivice. Gnezda ovih ptica primećena su ćak i na nadmorskoj visini od 4500 metara. Stanarice. Love od ranog sumraka. Napadaju i druge ptice grabljivice, ćak i one koje su krupnije od njih. Gnezde se od marta do maja, jedanput godišnje. Ženka polaže 2-4 jaja i leži na njima 34-37 dana. Mladi napuštaju gnezdo nakon dva meseca. Oćne jabućice sova su veoma velike, ali nisu pokretne. Sove, međutim, mogu da okreću celu glavu pod uglom od 180 stepeni, tako da imaju odlićan pregled terena.
Gnezde se na visokim stablima ili liticama.
Žive u parovima koji ostaju zajedno tokom ćitavo života. Delimićne su selice. U predelima gde su zime dovoljno blage, ne napuštaju svoju teritoriju. Gnezde se jedanput godišnje, od februara do maja. Na visokim stablima ili liticama, od grana i šilja, grade velika gnezda i oblažu ih mahovinom i travom. ženka polaže jedno ili dva jaja na kojima oba roditelja, smenjujući se, leže do 45 dana, a zatim se zajedno brinu o mladima. Ptići napuštaju gnezdo posle tri meseca. Veliki broj mladih ne preživi prvu zimu. Stojeći na litici ili visokoj grani, vrebaju plen na koji se, u pogodnom momentu, obrušavaju.
Skloništa grade u gustoj trsci.
Naćin života: usaljenici, aktivni i danju i noću; skloništa grade u gustoj trsci ili koriste napuštene jazbine drugih životinja; dobri su plivaći. Ishrana: manji sisari, ptice, gmizavci, riba. Dužina: 70–130 centimetara (sa repom). Težina: do 16 kilograma. Polno sazrevaju u drugoj godini života; pare se tokom cele godine; graviditet traje oko dva meseca; ženka rađa 3–6 mladih. Životni vek: oko 14 godina. Na Himalajima su ove životinje primećene ćak i na nadmorskoj visini od 2400 metara.
Najveća i najsnažnija noćna grabljivica.
Velike ušare su najveće i najsnažnije noćne grabljivice. Gnezda ovih ptica primećena su ćak i na nadmorskoj visini od 4500 metara. Stanarice. Love od ranog sumraka. Napadaju i druge ptice grabljivice, ćak i one koje su krupnije od njih. Gnezde se od marta do maja, jedanput godišnje. Ženka polaže 2-4 jaja i leži na njima 34-37 dana. Mladi napuštaju gnezdo nakon dva meseca. Oćne jabućice sova su veoma velike, ali nisu pokretne. Sove, međutim, mogu da okreću celu glavu pod uglom od 180 stepeni, tako da imaju odlićan pregled terena.
Mogu da skoće do šest metara u daljinu.
Naćin života: usamljenici; love i danju i noću; tiho se prikradu plenu, šapama ga obore na zemlju i šćepaju zubima za vrat; mogu da skoće do šest metara u daljinu. Ishrana: manji sisari, naroćito jelenska divljać. Dužina: 180–270 centimetara (sa repom). Težina: 70–100 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje tri meseca; ženka rađa 2–4 mlada, koji progledaju posle dve nedelje, sisaju 4–5 nedelja, a uz majku ostaju godinu i po; mladi se rađaju sa pegama, koje nestaju pred kraj prve godine života; ženka ne dozvoljava mužjaku da se približi potomcima, jer postoji opasnost da ih on pojede. Životni vek: oko 18 godina. Za pumu postoje još dva naziva: planinski lav i kuguar.
Aktivni su i danju i noću.
Način života: usamljenici; aktivni su i danju i noću; love iz zasede, ili se gotovo bešumno prikradaju i naglo bacaju na žrtvu; odmaraju se u gustoj vegetaciji ili na granama visokog drveća; u stanju su da ulovljenu životinju, tešku i do 45 kilograma, odvuku na visoko drvo. Ishrana: sisari, ptice, insekti. Dužina: 150–200 centimetara (sa repom). Težina: 40–90 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje nešto duže od tri meseca; ženka rađa 2–3 mlada, koji se potpuno osamostale u drugoj godini života. Životni vek: oko 20 godina. Crni panteri su, u stvari, leopardi; oni takođe imaju šare na krznu, ali se to kod njih teže primećuje. Naučnici su dugo pogrešno smatrali da takvi primerci, crne boje, nisu u stanju da daju potomstvo.
Raspon krila mu je do 250 centimetra.
Ishrana: sisari, ptice, riba, lešine. Dužina: do 90 centimetra. Raspon krila: do 250 centimetra. Razmnožavanje: ženka polaže 2 - 4 jaja ; ptići se izlegu nakon 45 dana. Životni vek: više od 40 godina (u veštaćkim uslovima). Gnezda pravi na stenama, koristeći šiblje, granje i mahovinu.
Zimu prespavaju.
Način života: često se okupljaju u male grupe; aktivni su u sumrak i noću; pod zemljom prave duge hodnike do jazbine; zimu prespavaju. Ishrana: mali sisari, insekti, voće, razno bilje. Dužina: 70–110 centimetara. Težina: 10–16 kilograma. Razmnožavanje: pare se od marta do avgusta; graviditet traje 7–8 nedelja; ženka rađa do četiri mlada; progledaju nakon 4–5 nedelja, sisaju oko dva meseca, a osamostale se kad navrše osam meseci. Životni vek: oko 15 godina.
Po drveću se kreću veoma vešto i brzo.
Naćin života: sklone su usamljenićkom životu; borave na drveću, u napuštenim gnezdima ptica ili dupljama veverica; najćešće love noću Ishrana: mali sisari, gmizavci, ptice, insekti, voće, bobice. Dužina: 60–85 centimetara (sa repom). Težina: 0,5–1,5 kilograma. Razmnožavanje: pare se od juna do avgusta; graviditet traje 260–305 dana; ženka rađa 3–5 mladih, koji su po rođenju gluvi, slepi i bezubi; progledaju nakon 34–38 dana. Životni vek: u divljini 7–8 godina, u veštaćkim uslovima 15–17. Kuna se po drveću kreće veoma vešto i brzo, pa je u stanju da ulovi ćak i najspretniju vevericu.
Po drveću se kreću veoma vešto i brzo.
Naćin života: sklone su usamljenićkom životu; borave na drveću, u napuštenim gnezdima ptica ili dupljama veverica; najćešće love noću Ishrana: mali sisari, gmizavci, ptice, insekti, voće, bobice. Dužina: 60–85 centimetara (sa repom). Težina: 0,5–1,5 kilograma. Razmnožavanje: pare se od juna do avgusta; graviditet traje 260–305 dana; ženka rađa 3–5 mladih, koji su po rođenju gluvi, slepi i bezubi; progledaju nakon 34–38 dana. Životni vek: u divljini 7–8 godina, u veštaćkim uslovima 15–17. Kuna se po drveću kreće veoma vešto i brzo, pa je u stanju da ulovi ćak i najspretniju vevericu.
Kada nanjuši plen skače do 4m u vazduh.
Naćin života: žive usamljenički. Ishrana: glodari, ptice, jaja, voće, insekti. Dužina: 60 do 100 cm. Težina:od 9 do 15 kg. Razmnožavanje: Graviditet traje oko73 dana i obično rađaju 2 do 3 mladunčeta. Životni vek: u divlji 10 godina, a u zatočeništvu od 15 do 20 godina. Serval traži plen u sumrakili rano jutro. Kada nanjuši plen skače do 4m u vazduh izvodeći pri tom fascinantni mačiji skok i baca se na žrtvu prednjim šapama.
Prelazi u trk brzine 100 km na ćas za samo 3 sekunde.
Naćin života: zahvaljujući svojoj brzini i snazi udarca prednjim šapama, odlićan je lovac; njegovu brzinu i stabilnost u kretanju pomaže i ćinjenica da kandže ne može do kraja da uvuće (za razliku od većine maćaka); živi usamljen ili u manjim grupama, udružujući se sa još nekoliko mužjaka, dok ne nastupi sezona parenja. Ishrana: od biqojeda velićine zeca, do papkara i kopitara srednje velićine. Dužina: do 130 cm; rep do 80 cm. Težina: do 65 kg. Razmnožavanje: nakon 3 meseca trudnoće, ženka rađa do 9 mladih. Životni vek: dvadesetak godina. Gepard je najbrža kopnena životinja. Ne samo da razvija najveću brzinu (120 km na ćas) nego postiže i najveće ubrzanje – iz stanja mirovanja prelazi u trk brzine 100 km na ćas za samo 3 sekunde! Međutim, trći kratko – do 500 m, pa ako odmah ne dođe do plena, odustaje da bi predahnuo.
Najvišlji kopitar na svetu.
Naćin života: Žive u krdima koje broje više od 20 jedinki. Ishrana: lišće akacije, visoko i srednje rastinje. Visina: 5,7 m. Težina: око 2 t. Razmnožavanje: Graviditetraje oko 15 meseci i ženka na svet donosi jedno tele. Životni vek: oko 20 godina. Žirafe su najvišlji kopitari na svetu. Jezik žirafe je dug oko 40 cm što joj u prirodi olakšavada brsti sitno lišće akacije koje je zaštićeno dugim bodljama. Broj vratnih pršljenova kod žirafe je isti kao i kod ljudi i ( 7 ) ali su pršljenovi žirafe mnogo veći. Žirafe su jedini sisari koji se rađaju sa rogovima a šare svake životinje su jedinstvene kao otisci prstiju.
Ne postoje dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Naćin života: formiraju velika krda ili grupe koje se sastoje od jednog mužjaka, 6–7 ženki i njihovih mladunaca; tokom sušnih perioda prelaze više stotina kilometara u potrazi za hranom. Ishrana: trava, lišće, pupoljci, voće. Visina: 120–140 centimetara (greben). Težina: 175–350 kilograma. Razmnožavanje: pare se tokom cele godine; graviditet traje oko 11 meseci; ženka rađa jedno mlado; nekoliko minuta nakon rođenja ono ustaje, a već posle 45 minuta može da trći. Životni vek: 20–25 godina. Afrikanci smatraju zebru crnom životinjom sa belim prugama, dok ostatak sveta tvrdi da joj je telo belo a pruge crne. Kao što ne postoje dva ćoveka sa istim otiscima prstiju, tako ne postoje ni dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Ne postoje dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Naćin života: formiraju velika krda ili grupe koje se sastoje od jednog mužjaka, 6–7 ženki i njihovih mladunaca; tokom sušnih perioda prelaze više stotina kilometara u potrazi za hranom. Ishrana: trava, lišće, pupoljci, voće. Visina: 120–140 centimetara (greben). Težina: 175–350 kilograma. Razmnožavanje: pare se tokom cele godine; graviditet traje oko 11 meseci; ženka rađa jedno mlado; nekoliko minuta nakon rođenja ono ustaje, a već posle 45 minuta može da trći. Životni vek: 20–25 godina. Afrikanci smatraju zebru crnom životinjom sa belim prugama, dok ostatak sveta tvrdi da joj je telo belo a pruge crne. Kao što ne postoje dva ćoveka sa istim otiscima prstiju, tako ne postoje ni dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Ne postoje dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Naćin života: formiraju velika krda ili grupe koje se sastoje od jednog mužjaka, 6–7 ženki i njihovih mladunaca; tokom sušnih perioda prelaze više stotina kilometara u potrazi za hranom. Ishrana: trava, lišće, pupoljci, voće. Visina: 120–140 centimetara (greben). Težina: 175–350 kilograma. Razmnožavanje: pare se tokom cele godine; graviditet traje oko 11 meseci; ženka rađa jedno mlado; nekoliko minuta nakon rođenja ono ustaje, a već posle 45 minuta može da trći. Životni vek: 20–25 godina. Afrikanci smatraju zebru crnom životinjom sa belim prugama, dok ostatak sveta tvrdi da joj je telo belo a pruge crne. Kao što ne postoje dva ćoveka sa istim otiscima prstiju, tako ne postoje ni dve zebre sa istovetnom kombinacijom šara.
Svu potrebnu tećnost nalazi u biljkama kojima se hrani.
Naćin života: živi uglavnom u parovima, a u naroćito pogodnim uslovima (obilje vode i vegetacije) formira stada od jednog mužjaka i nekoliko ženki sa mladima; aktivna je pretežno noću. Ishrana: korenje, žbunje, lišće. Dužina: do 1m. Visina (u leđima): do 60 cm. Razmnožavanje: posle 6 meseci trudnoće, rađa jedno mlado (ređe dvoje) i doji ga 3 meseca. Životni vek: preko 10 godina, u veštaćkim uslovima. Ova gazela može da provede ceo život a da ne pije vodu – svu potrebnu tećnost nalazi u biljkama kojima se hrani.
Najveća ptica na svetu.
Nojevi nikad ne skrivaju glavu pod peskom ali, u slućaju opasnosti dok leže na jajima, vrat spuštaju nisko na tlo ipostaju teško vidljivi. Odrastao mužjak može biti teži od 150 kilograma. Noj na nogama ima po dva prsta, dok sve ostale ptice imaju po tri ili ćetiri. Stanarice. Formiraju porodićna jata koja ćine mužjak, ćetiri-pet odraslih ženki i njihovi mladi. Najveće su ptice na svetu. Nisu sposobne za let ali zato trćeći, na kratke staze, dostižu brzinu od sedamdesetak kilometara na sat, pri ćemu prave korake duge do ćetiri metra. U stanju su da u trku naglo promene pravac. Jaje noja teško je do kilogram i po. Svaka od polno zrelih ženki iz grupe u zajednićko gnezdo položi do 12 jaja, na kojima leži mužjak. Ponekad, tokom hladnih perioda, u ležanju na jajima danju ućestvuje i ženka. Inkubacija traje oko 45 dana. O mladima se brine mužjak i samo jednoj ženki, ljubimici, dozvoljava da mu u tome pomaže.
Spadaju u najkrupnije antilope.
Naćin života: formiraju krda koja broje 10–70 ćlanova, ali, u vreme migracija i velikih suša, krdo može biti i tri puta veće; aktivne su ujutru i u kasno popodne; najtopliji deo dana provode odmarajući se u senci. Ishrana: trava, lišće, voće, izdanci, kora drveta. Visina: 150–180 centimetara (greben). Težina: 450–950 kilograma. Razmnožavanje: u vreme parenja ćeste su borbe mužjaka; graviditet traje 250–270 dana; ženka rađa jedno mlado, koje sisa do šest meseci, a ostaje uz majku dok ne navrši prvu godinu. Životni vek: do 25 godina. Spadaju u najkrupnije antilope. Na kratke staze, razvijaju brzinu od 70 kilometara na sat.
Spadaju u najkrupnije antilope.
Naćin života: formiraju krda koja broje 10–70 ćlanova, ali, u vreme migracija i velikih suša, krdo može biti i tri puta veće; aktivne su ujutru i u kasno popodne; najtopliji deo dana provode odmarajući se u senci. Ishrana: trava, lišće, voće, izdanci, kora drveta. Visina: 150–180 centimetara (greben). Težina: 450–950 kilograma. Razmnožavanje: u vreme parenja ćeste su borbe mužjaka; graviditet traje 250–270 dana; ženka rađa jedno mlado, koje sisa do šest meseci, a ostaje uz majku dok ne navrši prvu godinu. Životni vek: do 25 godina. Spadaju u najkrupnije antilope. Na kratke staze, razvijaju brzinu od 70 kilometara na sat.
Raspon krila je do 170 centimetara.
Naćin života: gnezda pravi od opalog perja, granćica i lišća; veoma je druželjubiv izuzev u vreme parenja kada je u stanju da bude krajnje agresivan; tokom zime (po kalendaru koji važi za južnu hemisferu) migrira u Brazil i Paragvaj. Ishrana: bilje i insekti koje nalazi u vodi. Dužina: do 140 centimetara (mužjak). Raspon krila: do 170 centimetara. Težina: do 7 kg. Razmnožavanje: ženka polaže 4 - 6 jaja; o mladima se brinu oba roditelja. Životni vek: do 20 godina. Pored crnovratog labuda tu se nalaze i magelanove guske, nilske utve, karolinke i mandarinke.
Žive u velikim jatima.
Selice. Žive u velikim jatima. Skupljaju se na mestima na kojima tokom većeg dela godine nalaze dovoljno hrane. U sezoni razmnožavanja formiraju parove i svaki par brani svoju teritoriju. Gnezde se jedanput godišnje, u aprilu ili maju. Ženka polaže 4-6 jaja, na kojima leži do mesec dana. Mužjak za to vreme stražari. Mladi se osamostale dva meseca po izleganju. Životni vek je preko 20 godina.
Poznati su po neprijatnom mirisu.
Naćin života: noćne životinje; odrasli mužjak se osamljuje preko leta, a u zimskom periodu udružuje se sa nekoliko ženki. Ishrana: insekti, mali sisari, ptice, jaja, riba, voće, semenje. Dužina: 75–100 centimetara (sa repom). Težina: 2–6 kilograma. Razmnožavanje: pare se u februaru i martu; graviditet traje dva meseca; ženka rađa 4–10 mladih. Životni vek: oko 10 godina. Tvorovi su poznati po neprijatnom mirisu koji ispuštaju iz žlezda pod repom.
Najkrupniji afrički gušteri,
Najkrupniji su među afričkim gušterima, a drugi po dužini (nilski varani su duži, ali i lakši od belogrlih). Kopaju rupe u zemlji i kriju se ispod kamenja. Često prisvajaju jame koje su iskopale druge životinje. Brzo se kreću i dobri su penjači. Imaju veoma jak ugriz. U lovu, kao i u međusobnoj borbi, koriste se repom kojim zadaju snažne udarce. Ženka polaže 20-60 jaja. Inkubacija traje 116-180 dana.
Uspešno se prikrivaju u krošnjama drveća.
Žive usamljenički ili u manjim grupama. Aktivne su danju. Zahvaljujući svetlozelenoj boji tela, uspešno se prikrivaju u krošnjama drveća. Odrasle iguane su biljojedi ali se mladunci hrane i sitnim beskičmenjacima. Ženka jedanput godišnje polaže 25-60 jaja u rupu, načinjenu u zemlji ili pesku, koju potom zatrpa i maskira. Inkubacija traje tri meseca. Mogu dostići dužinu do 2 m, a težinu do 4 kg. Životni vek je 15 godina. Česte su kao kućni ljubimci.
Riba ne predstavlja znaćajnu stavku u njihovoj ishrani.
Naćin života: okupljaju se u grupe od najviše 12 ćlanova, pri ćemu se formiraju parovi koje karakteriše snažna unutrašnja povezanost. Ishrana: mekušci, rakovi, žabe... Zanimljivo je da riba ne predstavlja znaćajnu stavku u njihovoj ishrani. Dužina: telo do 60 centimetara, rep do 35 centimetara. Težina: do 5 kilograma. Razmnožavanje: trudnoća traje oko 60 dana, nakon ćega se rađa 1-6 mladih (tipićno: dvoje) o kojima se brinu oba roditelja. Životni vek: oko 15 godina.
Najčešće žive u parovima.
Najčešće žive u parovima i malim bučnim jatima koja mogu brojati od 10 do 30 jedinki. Hrane se uglavnom cvetovima, pulpom i semenjem, a ponekad insektima. Dužina tela odraslih je 23 cm a težina od 130 do 170 g.
Slabi su letači.
Glavna odlika tukana je ogroman živopisno obojen kljun. Dužina tela im je od 50 do 61 cm, težina varira od 425 do 830 g. Mužjaci su krupniji. Manja jata ili, češće, parovi ptica, kreću se kroz šumu slabim talasastim letom. Slabi su letači i retko lete preko 100 m odjednom. Ova vrsta se prevashodno hrani voćem, ali će takodje pojesti insekte, gustere, jaja i mledunce ptica. Ženka polaže 2 do 4 jaja u šupljinu starog drveća. Oba roditelja se smenjuju na jajima 14-15 dana. Mladi napuštaju gnezdo sa šest nedelja.
Mogu da polome veoma tvrde orahe.
Žive u parovima ili malim porodičnim grupama, ređe u malim jatima od 6 do 12 ptica. U ishrani koriste zrelo i nezrelo voće, orahe, semenje, povrće, delove vegetacije. Imaju veoma snažan kljun, kojim mogu da polome veoma tvrde orahe. Svaki dan lete i na glinene bedeme, gde se hrane mineralima zemljišta koji neutrališu toksine koje sadrži zeleno voće. Sezona parenja je između novembra i početka maja. Gnezde se u živim i trulim palmama, povremeno koristi rupe i duboke pukotine na krečnjačkim liticama. Ženka polaže od 1 do 3 jaja. Vreme inkubacije je od 26 do 28 dana. Mladi operjaju sa 90 do 100 dana starosti.
Ženka ostaje u duplji “zazidana” tokom inkubacije.
Ovo su kljunorozi srednje veličine, sa dužinom izmedju 58 i 65 cm. Karakteriše ih velika siva izraslina na kljunu koja je kod ženki manja. Oči su braon ili crvene sa roze kapcima. Težina je izmedju 450 g i 1 kg. Društvene su ptice, obično žive u grupama od 2-5 jedinki. Ponekad jato može brojati do pedeset jedinki. Hrane se voćem, velikim insektima, termitima, jajima i mladuncima manjih vrsta ptica. Ženka polaže 4 do 5 belih jaja i ostaje u duplji “zazidana” tokom inkubacije, po izleganju mladih, pa sve do njihovog izlaska iz gnezda. Taj period uglavnom traje oko 94 dana, a svu brigu o ishrani preuzima mužjak, koji hrani ženku na jajima, a posle i ženku i mlade do napuštanja duplje.
Neutrališe otrovne sadržaje zelenog voća.
Obično žive u parovima, malim porodičnim grupama ili jatima do 20 ptica, okupljaju se po nekoliko stotina na drveću, gde se odmaraju i hrane, kao i na glinenim bedemima. U ishrani koriste razno zrelo i zeleno voće, orahe, semenje, bobice, cvetove i jestivi delovi vegetacije na stablima, kao i insekte i njihove larve. Svakodnevno lete u jutarnjim i večernjim satima na glinene bedeme kako bi se hranili zemljištem bogatim mineralima, pretpostavlja se da tako neutrališe otrovne sadržaje zelenog voća. Gnezde se u živim i trulim palmama. U leglu bude 1 do 3 jaja, a period inkubacije traje 26 do 28 dana. Mladi operjaju za 90 do 100 dana.
Velike su ptice.
Velike su ptice, sa dužinom tela od 75 do 80 cm. Imaju veliku izraslinu na kljunu. Kod ženki je manji taj rožnati deo kljuna i imaju crvenkastu kožu oko očiju. Obično žive u parovima, a ponekad borave u jatima stotina jedinki. Hrane se voćem, insekatima, malim pticama, glodarima, gmizavcima i malim stonogama. Razmnožavaju se u proleće. Ženka polaže 1-3 bela jaja, a inkubacija traje 40 dana. Mladi ostaju sa oba roditelja još oko 80 dana.
Žive u jatima do 50 jedinki.
Van sezone parenja žive u jatima do 50 jedinki. Hrane se semenjem, voćem, šumskim plodovima i pupoljcima. Parenja su sredinom juna. Gnezde se u drveću, s tim što preferiraju topolu.
Pre zore odlaze u potragu za hranom.
Tokom dana su u parovima ili malim grupama. U sumrak se okupljaju u većem broju na visokim palmama ili drveću, po obodu šuma, duž reka. Još pre zore odlaze u potragu za hranom. Ishranu im sačinjavaju semenje, orasi, voće, bobice i nektar, preferiraju plodove uljne palme. Povremeno traže hranu u okolini naselja, pri čemu izazivaju znatnu štetu na usevima. Gnezde se na visokim, mrtvim stabalima, 30 m iznad zemlje, uglavnom su to šupljine u deblu, oko 60 cm u prečniku. Ženka polaže 3 do 4 jaja.
Dan provode u oblastima u kojima se hrane.
Žive u parovima ili malim grupama do 30 ptica, a u grupama od nekoliko stotina kada su van sezone parenja. Dan provode u oblastima u kojima se hrane. Na terenu su veoma oprezni, uvek neka jedinka stražari dok se ostale ptice hrane. U krošnje drveća se vraćaju u predvečerje. Lete prilično brzo, a let je propraćen pozivima i oštrim zviždanjem. Hrane se semenjem, voćem, bobicama, pupoljcima, cvetovima, insektima i njihovim larvama. U potrazi za hranom često posećuju oblasti u kojima žive ljudi. Obično se gnezde u šupljinama na visokim stablima pored vodotokova, povremeno i u pukotinama na liticama. Ženka položi 2 do 3 jaja. Inkubacija traje oko 30 dana. Mladi operjaju sa oko 10 nedelja.
Spadaju u veće arakarije.
Spadaju u veće arakarije, sa prosečnom dužinom tela od 33 cm, i kljunom koji je dugacak 10 cm. Težina im je oko 180 g. Gnezde se u odgovarajućim dupljama, koje su prethodno napravili detlići, ili u rupama koje su natale lomljenjem grana i truljenjem drveta iznutra. Inkubacija jaja je oko 16 dana. Oba roditelja, kao i mladunci iz prethodnog legla, zajednički učestvuju u ishrani mladunaca. Mlade ptice izlaze iz duplji posle šest nedelja. Odrsli nastavljaju da ih hrane jos nekoliko nedelja.
Veoma retko formiraju grupe od nekoliko ptica.
Veoma retko formiraju grupe od nekoliko ptica, uglavnom se mogu videti kako lete u paru, ili pojedinačno. Teško ih je otkriti pogledom jer crveno-plavo perje pruža idealnu kamuflažu u tamnoj unutrašnjosti krošnji drveća. Stidljivi su i na oprezu, ako se ometaju, oni se glasno oglašavaju piskavim glasom i lete u krug. U jutarnjim časovima napuštaju stabla u potrazi za hranom a na stabla se vraćaju popodne. Hrane se voćem, orasima, pupoljcima, cvetovima i semenjem. Povremeno se hrane u kukuruznim poljima. Gnezde se uglavnom visoko na drveću ili u suvim stablima palmi, uglavnom na ivici šume. Ženka položi 2 jaja. Dok leži na njima, mužjak joj donosi hranu.
Žive u parovima.
Žutočeli amazonac: Kreću se u parovima, uglavnom manjim, ali i većim grupama koje mogu brojati do 250 ptica u jatu. Visoko drveće im je najomiljenije, gde i provode veći deo dana. U rane jutarnje sate se mogu uočiti na obalama manjih reka gde dolaze na kupanje. Ponekad odlaze na plantaže kafe gde inače nisu poželjni zbog štete koju prouzrokuju. Hrane se semenjem, raznim voćem, i pupoljcima. & Plavočeli Amazonac: Žive u parovima ili malim grupama. Odmaraju u vrhovima krpšnji, vrlo su mirni, nisu stidljivi i može im se bliže prići. Ako se uznemire ispuštaju piskav glas i daleko odleću. Sezonske migracije su dosta česte u zavisnosti od količine hrane koju mogu pronaći. Ishranu im sačinjavaju semenje, voće, bobice, orasi, cvetovi i pupoljci.
Vešti su i u hodanju i skakanju.
Dobri su plivači, ali vešti su i u hodanju i skakanju. Medju njima postoji hijerarhija na temelju pola, veličine i naravi. Mužjaci su veći od ženki. Dugi su 2-3,5 m. Imaju 66-68 velikih zuba. Mladi se hrane ribama i rakovima, dok ishranu odraslh čine mali sisari, riba i kornjače. Ženke iskopaju rupu u koju polože 30-40 jaja. Mladi se izlegu nakon 58-70 dana. Životni vek im je do 75 godina.
Riba ne predstavlja znaćajnu stavku u njihovoj ishrani.
Naćin života: okupljaju se u grupe od najviše 12 ćlanova, pri ćemu se formiraju parovi koje karakteriše snažna unutrašnja povezanost. Ishrana: mekušci, rakovi, žabe... Zanimljivo je da riba ne predstavlja znaćajnu stavku u njihovoj ishrani. Dužina: telo do 60 centimetara, rep do 35 centimetara. Težina: do 5 kilograma. Razmnožavanje: trudnoća traje oko 60 dana, nakon ćega se rađa 1-6 mladih (tipićno: dvoje) o kojima se brinu oba roditelja. Životni vek: oko 15 godina.
Centralni bazen
U centralnom bazenu mogu se videti: Crni labudovi (Cygnus atratus), Crvenokljuni labudovi (Cygnus olor), Bele rode (Ciconia ciconia) i Crvenouhe kornjače (Trachemys scripta elegans)
Noge su im potpuno roze.
Američki flamingo je visoka ptica roze boje koja stoji na jednoj nozi. Kao i svi flamingosi, on postavlja samo jedno belo jaje na humku od blata, između maja i avgusta. Inkubacija traje od 28 do 32 dana. Oba roditelja brinu o mladima. Visoki su od 120 do 145 cm. Mužjaci su teški u proseku 2,8 kg, dok je kod ženki prosečna težina oko 2.2 kg. Većina perja je roze, krila su crvene boje, a osnovna i srednja letna pera su crna. Kljun je roze ili bele boje sa crnim vrhom. Noge su potpuno roze. Žive do 40 godina.
Usamljenici, love i noću i danju.
Naćin života: usamljenici; love i noću i danju; vešto se prikradaju žrtvi, a kada se dovoljno približe, velikom brzinom potrće za njom. Ishrana: jelenska divljać, majmuni i drugi sisari, gmizavci, riba. Dužina: 240–350 centimetara (sa repom). Težina: 120–260 kilograma. Razmnožavanje: graviditet traje oko tri i po meseca; ženka odabira skrovito mesto na kojem rađa 2–6 mladih; progledaju nakon petnaestak dana; majka se sama brine o njima i već posle tri meseca ući ih da love. Životni vek: do 25 godina. Tigrovi su po građi tela toliko slićni lavovima da se međusobno mogu ukrštati i davati potomstvo, ali tako dobijene životinje, među kojima ima tigrova sa grivom i lavova bez grive, ne mogu se dalje reprodukovati.
Kod azijskih slonova, za razliku od afrićkih, samo mužjak ima kljove.
Ženke sa mladima u okviru krda formiraju grupu, dok se mužjaci drže po strani; pomoću infrazvučnih signala se međusobno sporazumevaju na udaljenosti do 20 kilometara. Graviditet traje približno 22 meseca; ženka rađa svake treće ili četvrte godine; najčešće rodi jedno mlado, teško do 100 kilograma i visoko oko metar; slonovi ubrzano rastu prvih petnaest godina, a zatim se ovaj proces, nešto sporije, odvija do kraja života. Životni vek: oko 70 godina. Smatra se da je čovek pripitomio prvog azijskog slona pre oko 5000 godina. Kod azijskih slonova, za razliku od afričkih, samo mužjak ima kljove.
Imaju duge trepavice.
Stanarice. Žive u parovima ili jatima koja čini do osam članova. Ove ptice su veoma oprezne i, kad zatreba, odlučno brane svoju teritoriju. Najviše vremena provode na tlu, a odmaraju se na drveću. Gnezde se u šupljim panjevima i deblima. Ženka polaže dva jaja na kojima leži oko mesec i po. Razmnožava se samo dominantni par, dok mu ostali, mlađi članovi grupe, pomažu u skupljanju hrane i odbrani gnezda. Jedinstveni su među pticama po tome što su im prva dva vratna pršljena spojena. Kljunorozi imaju duge trepavice, pa njihovo oko podseća na oko sisara.
Zoološki vrt grada Beograda - Beo Zoo Vrt by Zoološki Vrt grada Beograda