АдресаМали Калемегдан 8, 11000 Београд

Керуша Габи

Женка дугодлаког немачког овчара Габи је са осам година старости стигла у Врт.

Била је изузетно лепа керуша. Имала је задужење да са још једним псом и радником – ноћним чуварем, патролира по Врту. Иако је била у поодмаклим годинама, непрестано је доказивала своју храброст, срчаност и одлучност.

Судбина је хтела да се једне ноћи догоди нешто непредвиђено. Женка јагуара је успела да искочи из свог кавеза и да дође готово до управне зграде. Када је чувар, који је са псима патролирао, стигао до тог дела Врта, Габи је нагло застала, ослушкујући. Остала је сасвим укочена неколико секунди, а онда брзином метка јурнула у мрак, док је други пас – мужјак немачког овчара, уз цвиљење потрчао у супротном правцу. Чувар је остао збуњен, још не схватајући о чему се ради. Тек када су тишину ноћи почели да парају рика и лавеж и када је у тами разазнао узаврело клупко из кога су се исплитале час канџе час зуби, било му је јасно да је у питању нека звер. Узбуђен, отрчао је до телефона и обавестио полицију о томе шта се дешава у Врту. Полиција је пробудила директора Бојовића и заједно су пожурили да зауставе одбеглу, разгоропађену животињу. Одмах су утврдили да је у питању женка јагуара, млада и пуна снаге. Негде до пред свитање су покушавали да је врате у кавез и на крају, када другог излаза није било, нажалост, морали су да је устреле. Габи је пронађена у једном ходнику у непосредној близини кавеза из ког је јагуар побегао. Лежала је полумртва, у великој локви крви.

Те ноћи је неустрашиво јурнула на јагуара, ухватила се у коштац са њим и, иако се радило о неупоредиво већем и јачем противнику, није одступала ни за тренутак. Онемогућила је опасну звер да насрне на чувара или да прескочи ограду Врта и нападне неког од грађана. Изненађену животињу није престајала да гони све док је није сатерала до улаза у кавез. Тада су изранављеност и изнемоглост учинили да се одвуче до првог заклона, где је и клонула.

Одмах су је возилом пребацили на Ветеринарски факултет, где су јој опрали и ушили ране, дали антибиотике и трансфузију, пошто је била изгубила много крви, и вратили је поново у Врт. Како ми у то време нисмо имали амбуланту, у ту сврху је послужила директорова канцеларија. Чивилук је био сталак за боце са инфузијом, спојене фотеље су биле лежај за болесницу, а његов радни сто место на коме је стајао санитетски материјал.

Уз Габику је бдело, уз бројне ветеринаре, и комплетно људство Зоолошког врта. Опоравак је текао прилично споро, што није ни чудо с обзиром на озбиљност и бројност повреда које је керуша имала. Тек после нешто више од месец дана Габи је први пут устала и направила неколико корака. Поред вртних радника, радовали су се и многи љубитељи животиња и пријатељи Зоолошког врта, пошто је Габикина храброст добила широк публицитет.

Због њеног величанственог подвига, радници Зоолошког врта донели су одлуку да јој се за живота подигне споменик, који ће за сва времена подсећати на одважност и неустрашивост керуше Габи.

Габика је још много година, до краја живота, ревносно обављала свој посао, патролирала са ноћним чуварем или лежала поред капије спремна да скочи ако неко покуша да угрози Врт, његово особље и становнике.